Novosti: Nisam u svađi sa Bregom

Nekrunisani kralj naše zabavne muzike Zdravko Čolić i najtiražniji srpski dnevni list “Večernje novosti”, druguju više od tri decenije. Tačnije, od Čolinog prvog velikog koncerta na beogradskoj “Marakani” 1978. godine i čuvene turneje “Putujući zemljotres”, kada su mu “Novosti” bile sponzor.

Pevač ističe da to nikada neće zaboraviti, jer ne samo da je najčitaniji list tadašnje Jugoslavije pratio čitavu turneju objavljujući reportaže na duplerici već je to bio prvi put da se nekom muzičkom događaju posvećuje takva pažnja. Neraskidiva veza Čolića i “Novosti” traje i danas. Legendarni pevač, u čijem se domu svakodnevno čitalo sarajevsko “Oslobođenje” i naš list, među prvima nam je čestitao 59. rođendan.

- Imao sam čast da “Novosti” na taj način isprate moj rad i, od tada pa do danas, traje naša odlična saradnja - kaže Zdravko Čolić, koji naš list uvek čita od poslednje strane, odnosno od sportske rubrike. 

Upravo ste se vratili sa američke turneje, kakvi su utisci? 

- Čini mi se da je ovoga puta bilo bolje nego pre tri godine. Ne mislim samo na posećenost koncerata, nego je i organizacija bila bolja. Svirali smo u četiri grada, ali smo mogli sigurno u još četiri. Dakle, Vašington, Džeksonvil, Majami, Sent Luis, Feniks ili Los Anđeles smo ostavili za sledeći put. U Čikagu uvek bude najviše naših ljudi na koncertu, a Njujork je najinteresantniji grad i najviše ga volim. To je ceo svet u malom. Imaš osećaj da ne postoji nijedna nacija na svetu koja nije u Njujorku bar malo zastupljena. Tamo sam sreo Vuka Jeremića, dok sam u Čikagu uživo slušao legendu bluza Badija Gaja u njegovom klubu.  

Ove godine navršava se 40 godina vaše karijere. Zašto niste obeležili ovaj jubilej?  

- Ako gledamo početak solo karijere, to je bio 15. april 1972, kada sam na festivalu “Vaš šlager sezone” pevao “Sinoć nisi bila tu”. Međutim, i pre toga sam bio član “Ambasadora” i “Korni grupe”. Pitanje je koji jubilej da izaberem. Možda čak trenutak kada sam odlučio da postanem profesionalac, posle hita “Gori vatra” 1973. U to vreme sam još bio student i važnije mi je bilo da tog 15. aprila položim ispit iz matematike nego da pevam na festivalu. Položio sam ispit iz trećeg puta pre podne, a uveče je u Sarajevu bio “Šlager sezone”. Sećam se da sam u nedeljniku “Svijet” pročitao da sam jedan od favorita za nagradu za interpretaciju. Tako je i bilo. Osvojio sam i treće mesto publike, što je simbolično označilo početak moje solo karijere. 

Koje žensko ime niste opevali a hteli biste?  

- Imam previše pesama sa ženskim imenima i sada ih uglavnom izbegavam. Jedino ako je baš “ubodena” priča, pa dobro zvuči fonetski kad se peva.

Šta prvo uradite kad ujutru ustanete? 

- Popijem čašu vode. To je najzdravije i preporučujem svima. Posle toga može kafa, imam običaj da je pijem pre doručka, ali ne jaku, nego filter. Onda obično pojedem voće jer je zdravije nego kad se jede uveče. 

Koji vas ukus i miris vraćaju u detinjstvo?  

- Ukus obično nekog jela iz mamine kuhinje, a miris - prirode i sela. Ja sam veliki “prirodnjak”, kao dete sam išao po selima u Bosni i Hercegovini, a često sam dolazio i u Banat, u selo Topolovac kod Zrenjanina. Sa stricem sam na konju išao u polja i nozdrve mi je uvek golicao miris nekih žitarica, pokošene deteline, kukuruza, sena. Jedno vreme smo svi kupovali čuveni miris “Pokošeno seno”. Kada sam porastao više sam bio vezan za Hercegovinu i okolinu Sarajeva. Ostao mi je u sećanju miris hercegovačkog čaja, mirisnih trava, a naročito sjerka. Kad uđeš u polje, taj sjerak zamiriše, kao kad ti u Dubrovniku ili Herceg Novom zamiriše lavanda. 

Kako vam polazi za rukom da do detalja pamtite ljude i davne događaje?  

- Ne pamtim imena, ali se likova dobro sećam. Prilično mi dobro to ide, s obzirom na broj ljudi koje upoznajem i srećem. Nekad ne mogu nekog da prepoznam, a ima i onih koji me drsko pitaju: “Hajde, reci odakle me znaš“. Iznenadim se, ali se brzo prisetim. 

Nekad ste bili golman, da li danas igrate fudbal?  

- To mi je neostvarena želja. Kao junior igrao sam malo u Želji, a kasnije sam učestvovao na turnirima u malom fudbalu i bio golman. U fudbalu ima najviše povreda. Kao i svi koji uđu na teren i ja vrlo srljam. Poslednji put kad sam igrao fudbal, pukli su mi ligamenti na kolenu. Ekipi je falio jedan u timu, ja sam utrčao, ali u dubokim patikama. Sam sam sebe povredio u jednom duelu, zavrnuo sam nogu i stradalo je koleno. Sada fudbal ne igram, više trčim. 

Dokle ste stigli sa radom na novom albumu?  

- Trenutno u studiju sa Vojom Aralicom snimam demo verzije, a onda će se priključiti stari i novi saradnici. Nisam ranije praktikovao da objavljujem singlove, ali ovoga puta ću za Novu godinu verovatno izbaciti jedan. Najveći problem su mi tekstovi. Smatram da ploča ne treba dugo da se pravi, jer što više vremena prolazi, postaješ sve nesigurniji i pitaš se da li je to što si uradio dobro. Ljudi i ne znaju da sam na poslednjih pet albuma najviše pesama sam napisao. Zato su saradnici dobrodošli da razbiju tu tvoju ličnu monotoniju, ali je problem što mi stalno nude pesme koje sam prežvakao već sto puta. Stalno se vraćaju na ono što sam već otpevao. 

Znate li gde ćete pevati za Novu godinu?  

- Najizvesnije je da će to biti u Budvi, na gradskom trgu, posle 12 godina. Novogodišnji doček u Budvi je uvek najpompezniji u regionu, a i volim da sam na moru. 

Da li je istina da ne razgovarate sa Goranom Bregovićem? 

- Razgovaramo, pa bio sam mu gost na koncertu u Sarajevu, u martu! Imam trojicu prijatelja sa kojima sam radio i sa kojima nikad ne bih mogao da se posvađam. To su Kemal Monteno, Goran Bregović i Kornelije Kovač. Jeste bilo nesuglasica sa Bregom, ali više je to bila produkcijska zavrzlama, zbog prava oko reklame. Voleo bih da Brega i na ovom albumu zauzme svoje mesto, koliko mu vreme dozvoljava. Voleo bih da uradimo nešto zajedno, pesmu, aranžman ili tekst, jer on je veliki majstor. Jedinstven je, ima veliko iskustvo i voli me i kao pevača i druga. Nikad do sad nismo omanuli kada smo sarađivali. 

Azijska kuhinja

Proputovali ste ceo svet , čija vam kuhinja najviše prija?

- Bez obzira na naša domaća jela bez kojih se, naravno, ne može - sarme, čorbe, kupus sa jagnjetinom ili teletinom, sataraš... najviše volim plodove mora. Ali, obožavam i kinesku hranu jer mi je najlakša za stomak. Veoma često odem na ručak u italijanski restoran, ali mi i azijska kuhinja izuzetno prija.

Source: Novosti