Blic: Žena mi nije ljubomorna na obožavateljke

Zdravko Čolić je sa osmehom ispratio 2011. godinu koja mu je donela velike uspehe: veličanstven koncert na beogradskom Ušću, album „Kad pogledaš me preko ramena“ prodat u više od pola miliona primeraka, izuzetno posećenu turneju po regionu... i rekordnih 140.000 ljudi na „Birfestu“ u Prilepu.

- I porodica mi je, hvala Bogu, dobro. Živi smo i zdravi, a imao sam i nekoliko nezaboravnih druženja sa prijateljima. Sve u svemu, imam razloga da budem srećan - kaže Zdravko.
 

Kakvi su planovi za ovu godinu?
 

- Nove pesme, novi album, još koncerata i u regionu i vani... Ima mnogo muzičkog materijala i iz zabavne i iz narodne muzike koji bi mogao da se obradi. Odavno nisam uradio obradu poput „Čaje šukarije“.
 

Jeste li digli ruke od dueta sa nekom pevačicom?
 

- Naprotiv, planiram da to izdam kao singl za 8. mart. Uradio sam jednu pesmu za koju mislim da bi odgovarala. Ne mora to da bude strana pevačica, može i domaća, važno je samo da nam se slažu glasovi. Time ću se baviti u januaru i februaru. 

Kako vaša supruga reaguje kada na koncertima vidi žene u prvim redovima koje bukvalno padaju u nesvest zbog vas? Da li je ljubomorna?
 

- Mislim da to pozitivno deluje na nju. Ona to doživljava kao dobro i lepo, kao nešto što predstavlja dao mene. Ta publika je godinama uz mene i podržava to što radim. Verujem da može da joj bude samo drago zbog toga. Nije ljubomorna jer je to sve virtuelno. Bez obzira na moje skrivene namere kad gledam s bine! (smeh)
 

I, kakve su vam namere?
 

- Na stranu šala, reč je o strasti i energiji koja se razvije između izvođača i publike, bez koje ne bi bilo koncerta. Ljudi koji to prepoznaju - dolaze, koji ne prepoznaju - oni i ne dolaze. Kakav god da je koncert, bilo ozbiljne muzike, bilo da je teški rok, ta tri sata koliko traje su dragoceni momenti jer oslobađaju ljude od stresa, problema i svakodnevne napetosti.
 

Kada odozgo sa bine gledate te dame, desi li se da vas neka privuče?
 

- Ima divnih, zgodnih žena, naravno. Ali kada si na bini, ne razmišljaš na taj način, već osećaš samo neizmerno zadovoljstvo što su ti ljudi došli da se zajedno dobro provedemo i razmenimo energiju. U tom momentu mi je bitno da vidim neki izraz lica na kom se ogleda emocija koju je pesma izazvala. Ja vidim do jedno pet hiljada ljudi ispred sebe, gledam im lica i pamtim. Kad zažmurim ta slika ostaje. To je verovatno stvar iskustva.
 

U prirodi muškarca je da on osvaja. U vašem slučaju žene jure za vama i one vas žele da osvoje?
 

- Zbog posla koji radim sam ceo život isturen. I hteo - ne hteo, u žiži si interesovanja, zbog nastupa, zbog medija... Zato su pauze slatke i bolje je da te nekada duže nema. Posle kad se pojaviš budeš interesantniji ljudima. Svakodnevna pojavljivanja zamaraju i publiku i mene. Ne volim da se slikam i budem u medijima, volim da me ljudi vide i čuju na koncertu jer mi je taj muzički rad važniji od tog „estetskog“. A vidim da se mnogi pevači upravo time bave. Malo tržište, kakvo je naše, ne trpi velike greške. Čini mi se da ovde ljudi više vole one izvođače koji su prirodni i autentični, koji se na sceni i u medijima ne razlikuju od sebe u privatnom životu. Važno je da čovek zadrži prirodnost koliko je to moguće duže jer će tako i od svojih saradnika i od publike dobiti potvrdu ljudskog u sebi. 

Poželjan   

Već decenijama ste jedan od najpoželjnijih muškaraca na ovom podneblju...
 

- Nemojte molim vas, ja sam mali, ružan, nikakav, imam klempave uši... (smeh) E, sad ću ja da počnem tako da pričam. (smeh) Pa, dobro, to o čemu govorite mene prati od prvih dana. Ali postoji jedna generalna priča: ženska publika voli muškog pevača.
 

Osećate li potrebu da se svidite ljudima? 

- Nisam egocentričan tip da bih na taj način razmišljao, ali osećam potrebu da ljudi pozitivno misle o meni. Zato sam se ranije sekirao kad nešto loše izađe u štampi, ali vremenom sam oguglao. 

Source: Blic