Novosti: I ja čekam Deda Mraza

Za najpopularnijeg pop pevača na Balkanu, Zdravka Čolića, 2011. bila je baš kao što je i planirao - uspešna godina kada je u pitanju karijera koja traje evo već četiri decenije. Nastupao je u Evropi, imao rekordno posećen koncert u Prilepu (150.000 ljudi), trijumfovao na beogradskom Ušću, pevao u Nišu, Novom Sadu, Ljubljani, Makedonskoj Kamenici... 

- Nismo preterano svirali ali je bilo lepih koncerata - priča Zdravko Čolić, dok u restoranu „Devetka“, uz jutarnju kafu i ceđenu narandžu, sumira za „Novosti“ odlazeću godinu. - Nastaviću sa koncertima i sledeće godine, bend i ja ćemo možda otići u Australiju i Ameriku, sviraćemo po Bosni i Hrvatskoj. Postoji ideja da napravimo veliki koncert u Zagrebu za 8. mart. Plan je da nastupamo negde do leta, a onda bih polako mogao da smišljam muziku za nove pesme.  

Vaš koncert 25. juna na beogradskom Ušću, pred sto hiljada ljudi, proglašen je za najveću feštu na Balkanu ove godine?  

- Uvek se zahvalim Bogu što je sve dobro prošlo, jer velike fešte kad prođu bez problema i kada kiša ne padne, onda su one uspele bez obzira na nas izvođače i na publiku. Pre koncerta bila je velika vrućina, pa je dan ranije pala olujna kiša. Sutradan je sve upilo, pirkao je neki vetrić, možda malo jače nego što je to potrebno za nas koji smo na bini. Ali, potrefilo se da je dan bio suv, što nam je dalo krila. Da je te noći padala kiša, mi bismo ili odložili koncert, ili bih ipak nastupio, ali to svakako ne bi izgledalo kao što je bilo. Teško je prodati ulaznice za takav koncert i naterati nekog da dođe na livadu. Drugo je neki ekstremni rokenrol ili tehno muzika, koji se održavaju na takvim mestima, ali za popularnu muziku je malo teže. Pevao sam u Beogradu četiri godine posle „Marakane“ i mislim da mi je to jedan od boljih velikih koncerata u karijeri. Zato sam i hteo da ostane zabeležen, jer DVD sa „Marakane“ se nikad nije zvanično našao u prodaji, mada se vrti na televizijama.  

Odustali ste od izdavanja DVD sa Ušća za EPS iako ste njihovo zaštitno lice?  

- Dobio sam divnu SMS poruku od prijatelja koja najbolje objašnjava ovaj kurcšlus - „Brate, Čolo, vidim tekst u jednim novinama, ali nisu ga dobro objasnili narodu. Ne uzimaš ti pare od naroda, nego svojim imenom i popularnošću uvećavaš profit EPS. I naplaćuješ svoju popularnost.“ U principu, ja se bavim svojim poslom, ljudi su me angažovali jer oni od toga imaju korist, a narod dobija besplatno DVD sa Ušća što mi je i bila namera. Znači, za 80 do 100 dinara, vi dobijete upakovani DVD, što je najjeftinija moguća priča. E, sad, ako se ide na veliki tiraž, to onda ispadne velika cifra, ali kad se razdvoje troškovi tu nema nikakve zarade. Bilo mi je interesantno da 200 ili 300.000 DVD dođe u kuće kao poklon i tako priča ostane zabeležena za ceo život. Naslov da uzimamo pare narodu je izvučen iz konteksta. Naša saradnja je sponzorska, a nedaća je što je EPS javno preduzeće, a ne privatna firma. Da je privatna firma nikom ne bi palo na pamet da komentariše bilo kakvo plaćanje. Izgleda da je jedna mala struja bila protiv toga. Znaš kakav sam ja, plahovit, kao i svi Čolići. Meni kad nije sve potaman i kad nisu svi za, ja kažem onda nećemo ništa. Valjda ćemo naći drugi način da objavimo taj DVD. Projekat sa „Novostima“, kada smo 7. arila poklonili 200.000 diskova je najbolji primer sjajne saradnje.   

Priča se da ste posle novosadskog koncerta upoznali obožavaoce koji su čak iz Italije došli da vas vide i čuju?  

- Odjednom tako „sevnu“ neki fanovi koje u glavi nikad ne bi smestio. Iz Verone su prošle subote na koncert u Novi Sad stigli Albanci koji u Italiji žive 22 godine i prate moj rad. U areni u Veroni su gledali silne koncerte, nabrajali neka svetska imena i rekli mi da sam ja tu negde u istom rangu sa njima. „Bare bare“, tako su mi rekli i poklonili mi prelepi šal. Naravno da me raduje kad neki ljudi sednu u auto i voze 900 kilometara da bi me gledali. Inače, imam nameru da pevam u Tirani, nadam se da bih možda već sledeće godine mogao tamo da održim koncert na otvorenom. Zašto da ne, to je ista balkanska regija koja ima informacije šta se ovde dešava i šta mi radimo. Poslednjih sedam-osam godina sve je više obožavalaca iz svih država bivše Jugoslavije koji se sami organizuju i dolaze na moje koncerte. Mnoge od njih prepoznajem u publici.  

Za razliku od prošle, Novu godinu dočekujete radno u Boru?  

- Ja volim da sviram za Novu godinu, ali ne po svaku cenu. Ako to ima svoju priču, bez obzira na novogodišnji honorar, onda prihvatim. Najviše volim da za tu noć radim neke hotelske ili restoranske varijante koje su finansijski, s obzirom na troškove, teško izvodljive. Moj drug Brega kaže da su muzičari svirači i treba da sviraju za Novu godinu. Opet, nisam za to da se po svaku cenu svira. Ako je to nešto što mi odgovara ja sam za, ako ne - nisam. Od priredbe u Boru kupiće se tri inkubatora za bebe. Opština i sponzori darovaće dva, a ja ću od honorara pokloniti jedan. Bor jeste malo mesto, ali sprema veliku feštu. Moraću samo da se toplo obučem, ne bih voleo da mi se ponovi Novi Sad kada sam za doček, pre četiri godine, pevao na trgu na minus šest stepeni.   

Jesmo li u ovim teškim vremenima izgubili osećaj za humanost?  

- Iz iskustva znam da kad se organizuju humanitarni koncerti, tu para nikad ne bude, niti dođu do ljudi kojima su namenjene kao pomoć. Druga je stvar kad ljudi lično učestvuju sa svojim prilozima. Na početku karijere uvek sam, s vremena na vreme, učestvovao u takvim akcijama, a poslednjih dvadesetak godina to radim samostalno. Na primer, od koncerta u Novom Sadu priložio sam novac za porodilište, u Beogradu za Tiršovu. Menadžeri na humanitarnim koncertima uvek prikažu veći trošak pa ne bude berićetno za one kojima je namenjeno. Ovo mi je okej priča, ja sam dao toliko, ti toliko i - nek se zna. Doduše, u teškim vremenima, kad ni davaoci krvi nisu baš brojni, ne može se očekivati neki veliki odziv na takve akcije.  

Oseća li se kriza i u muzičkom biznisu?  

- Svuda je kriza. Oseća se to po ceni ulaznice za koncert. Čim malo podigneš cenu karte, na primer za 200 dinara, odmah vidiš koliko ljudi nemaju para, odmah je tu jedan suzdržaniji odnos prema prodaji. Što kaže narod, kad nekom za Novu godinu poželiš zdravlja, poželi mu i zaposlenje ako je bez posla. Nažalost, takva su vremena. Obaveza države i političara je da više rade na ekonomskom programu, nego na političkim tenzijama. Po meni, oni bi trebalo da se osim ekonomskog programa bave više javnim radovima. Bolje je dati kredit za velike javne radove, nego za neke skupe projekte. Zapošljavanje što većeg broja ljudi je u ovim momentima prevashodno, bar ja tako kao građanin razmišljam. Nikako mi nije jasno kako već godinama ne mogu da naprave Koridor 10. Obaveza države jeste da napravi dobre puteve. To su radili mnogi u okruženju, pa su profitirali. Meni je fenomenalno sve što je urađeno vezano za saobraćaj, kao, recimo Most na Adi. Ogovaraju ga da je preskup, al’ šta ima veze - biće jedan od simbola Beograda.  

Čime će Deda Mraz obradovati vaše ćerke Unu i Laru?  

- Mislim da je Lara naručila neku specijalnu lutku, koja puzi, govori i hoda, a da li će je Deda Mraz doneti - ne znam. Čekaćemo, pa ćemo videti. Una će, možda, dobiti mali kompjuter, a meni bi Deda Mraz mogao doneti flašu konjaka ili šampanjca (smeh).  

Može li publika da očekuje vaš novi album u 2012?  

- U martu će biti dve godine od objavljivanja „Kad pogledaš me preko ramena“. Mislim da ljudima treba svake dve godine ponuditi nešto, da li su to nove pesme, ili neka kombinacija, manje je bitno. Krenuo bih da radim na albumu na leto. Ko radi album više od pola godine, ne treba da se bavi ovim poslom. Možeš ti da radiš ploču i pet godina, ali već posle šest meseci ti se više ništa neće sviđati. Ja sam najbolje ploče napravio za dva meseca. Voleo bih da imam neku dobru obradu. Posle „Čaje šukarije“ nisam imao nijednu. Možda bih mogao da iskoristim neku staru pesmu, iz naroda. Ideja imam, ali, uvek su dobrodošle.  

Postoji li neki prostor u kome biste voleli da zapevate u idućoj godini?  

- „Karnegi hol“ u Njujorku ili „Rojal Albert hol“ u Londonu. Mislim da je vreme.  

Želite li nešto da poručite čitaocima našeg lista?  

- Srećna Nova godina svim čitaocima naših starih, dobrih „Novosti“. Vašem listu želim mnogo uspeha i još veći tiraž, a čitaocima dobro zdravlje i ekonomski prosperitet!

Nisam odbio Harisa Džinovića

Haris Džinović se požalio da ste mu odbili pesmu? 

- Ne znam, to prvi put čujem. Možda mi jeste rekao kako bi mogao da napiše nešto za mene, ali nikad nisam čuo nikakvu konkretnu melodiju. Zašto da ne, Hari je napravio mnogo odličnih pesama koje su bile ključne za karijere drugih pevača. Voleo bih da snimim neku Harijevu pesmu, ali tek kad je čujem.

Neće skoro propast sveta

Kažu biće propast sveta 21. decembra 2012?  

- Naravno da ne verujem u to. Ja volim astronomiju, dosta poznajem svemir i redovno gledam „Histori“ kanal i „Nacionalnu geografiju“. Postoje određene promene u tim silama svemira, koje mogu da dovedu do poplava, velikih i danonoćnih kiša ili suša, mada ne verujem da mogu da se dese neke veće kataklizme. Bilo je već tih proročanstava, za našeg vremena bar jedno četiri-pet smakova sveta, ali se ništa nije desilo, tako da verujem da neće ni sad.

Source: Novosti