Novosti: Čola osvojio “Olimpiju“

Osvojena je i pariska „Olimpija“. Legenda naše pop scene, Zdravko Čolić upisao se na listu najznačajnijih svetskih zvezda koje su nastupale u ovoj čuvenoj dvorani, od Edit Pjaf, preko „Bitlsa“, do Madone. Popularni Čola je u subotu uveče sa svojim orkestrom, gudačkim kvartetom i pratećim vokalima digao na noge oko dve hiljade ljudi, koji su s njim u transu ostali sve do ponoći. Od zvezda iz bivše SFRJ, pre Čolića, ovde su nastupili samo Olivera Katarina, Tereza Kesovija, Emir Kusturica i Goran Bregović s njihovim orkestrima i Oliver Dragojević.

Promukao, iscrpljen ali prezadovoljan što mu se ispunila davnašnja želja da zapeva u jednom od naprestižnijih svetskih hramova muzike, Zdravko Čolić je ekskluzivno za „Novosti“ odmah posle koncerta preneo svoje utiske:

- Ima neke čarolije u ovoj sali - kaže Čola. - Ovo je mali koncert po broju ljudi u odnosu na hale i stadione gde nastupam, ali veoma značajan. „Olimpija“ ima neku čar i draž. I na bini mi se činilo da se ne umaram. Publika je bila fina i probrana. Došli su ljudi iz svih krajeva bivše Juge, iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, moji prijatelji iz cele Evrope. Drago mi je zbog te razmene energije. I, volim kad ljudi stoje. Poslednjih deset godina publika u parteru vodi koncert i daje mi energetski impuls. 

Da li je to razlog što vaši koncerti traju po tri sata, kao i ovaj pariski? 

- Koncerti iscrpljuju, ali izdrže ljudi, pa izdržim i ja! Zasad ih ne skraćujem. Možda ću vremenom, s godinama, ubaciti nekoga da mi pomogne. Ali, neka ostane ovako, još malo. Moj „problem“ je veliki repertoar. Stalno bih listu dopunjavao novim pesmama. Drugi me pitaju što ne izbacim neku pesmu, a meni bude žao. Na kraju, ljudi još traže i bis, što znači da nisam preterao!

Šta radite u svetskim metropolama, kao što je Pariz, kada se ugase reflektori i publika se, puna utisaka, raziđe? 

- Gde god da dođem, imam drugove iz vojske i detinjstva, širom sveta. Volim da se družim i kad mi neko pruži pažnju da je uzvratim. Posle koncerta uvek odem negde s prijateljima na pivo. Volim da popijem pivo posle nastupa, jer izgubim mnogo tečnosti. To je nagrada posle „karantina“ koji po pravilu napravim nekoliko dana pred koncert. Ovih dana se posebno pazim zbog polenske alergije, sad, kad je sve procvetalo. 

U „Olimpiji“ nije bilo samo naše publike. Došli su i mnogi Francuzi i pripadnici drugih nacija koji žive u Gradu svetlosti. Nisu znali da pevaju, ali su igrali... 

- Francuzi vole balkanski etno. Ova zemlja je najbolje utočište etna na svetu. Pogledajte primer Brege, koji je ovde vrlo popularan. Nacionalna struktura u Francuskoj je takva da prihvataju muziku iz celog sveta. Moja muzika nije strana Francuzima, ali se sećam i da su Englezi ludovali uz pet-šest pesama. Italijanskom vozaču u Australiji se mnogo dopala „Jasmina“. Moj repertoar je mešavina šlagera, popa, etna, modernog saunda. Kad repertoar ima ovako široki dijapazon, od pet-šest podvrsta, svako nađe deo koji mu se dopada. Mogao bih, možda, da uradim i neku pesmu na engleskom. Moja muzika nije daleko od ukusa sveta, samo je malo drugačija produkcija. 

Da li je istina da ćete na novom albumu imati i neke pesme u di-džej fazonu? 

- Zašto da ne. Uradiću nekoliko stvari s nekim od svetskih ili naših di-džejeva. To bi bilo zgodno za mlađu publiku, što je pokazao i hitić „Sto puta“. Imam nekoliko tema koje bi trebalo doraditi, a možda u obzir dođe i moderniji remiks nekog od ranijih hitova. To ne znači da će cela ploča biti takva, ali nekoliko stvari ne bi bilo loše.

Zna se da volite London, a šta vam znači Pariz?

- Dva puta sam pevao u „Bataklanu“ i, sad, u „Olimpiji“. Nekako me život nije vodio kroz Pariz. Ali, Pariz je divan grad. Nisam mnogo vremena proveo u njemu, ne veže me, ali broj turista koji ovde dolaze, dovoljno govori o tome. Više sam vezan za London, u kojem sam provodio vreme i snimao ploče. London je glavni za muzičku i filmsku industriju, a Pariz za modu i hranu. Engleski govorim, francuski ne znam. Možda je i to razlog. 

Diznilend

Niste doveli kćerke u Diznilend kao što ste obećali? 

- Iskreno, malo sam se zabrinuo zbog ovog svinjskog gripa. Zato nisam doveo Unu i Laru u Pariz. Una je mnogo plakala, ali obećao sam im da ćemo za dva meseca sigurno doći. Ovoga puta, stižu im samo pokloni.

Obožavaoci

Izuzetno raspoložen, Zdravko Čolić je sve vreme tokom tročasovnog koncerta u „Olimpiji“ slao poljupce, neumorno leteo po bini, rashlađivao fanove vodom i održavao bliski kontakt s publikom koja je s njim pevala uglas od prve pesme, od starog hita „Produži dalje“, pa do nezaboravne balade „Ti si mi u krvi“, kojom je pred ponoć završio koncert. Bilo je mnogo pozitivne energije, došla je Jugoslavija u malom, a sve je podsećalo na neko staro dobro vreme...U Pariz su se, samo na koncert, zaputili članovi njegovih fan-klubova iz Beograda, Zagreba, Rijeke i nekoliko drugih gradova bivše Jugoslavije, ali i iz Ciriha i ostatka Evrope.
Čola je, uz ovacije, čak tri puta izlazio na bis.

Source: Novosti