Odlazeću 2008. godinu naš najpopularniji pop pevač svih vremena, Zdravko
Čolić, upamtiće kao uspešnu, jer je u njoj održao 40 koncerata u zemlji
i inostranstvu. Dok ispija dupli espreso i ceđenu pomorandžu u teniskom
centru „Gemaks“, za naš list kaže da je istinski uživao u svakom
nastupu i putovanju, te da se raduje što će u prvoj polovini 2009.
održati još 20 koncerata. U sredu u ponoć, kad kazaljke se poklope, Čola
će pevati na gradskom trgu u Baru, gde nije nastupao 28 godina, i to za
rekordni honorar od, priča se, čak sto hiljada evra!
Na pitanje kakve nove godine pamti, Zdravko uz dečački široki osmeh odgovara:
- Tata Vlado je bio oficir i obično bi mama Stana i on otišli u
sarajevski Dom milicije, gde bi bio organizovan doček. Za to vreme brata
i mene čuvala bi tetka. Ujutru bismo ispod jelke zatekli paketiće sa
igračkama i slatkišima. Sećam se da su mi roditelji jedne nove godine uz
paketić poklonili i autogram Đorđa Marjanovića, koji je pevao u Domu
milicije. Na novogodišnjoj pozivnici je ćirilicom, krasnopisom napisao
„Dragom Zdravku, za uspomenu, od Đorđa Marjanovića“. Kako sam se samo
radovao.
Kada se zamomčio, Zdravko je slavio sa društvom, obično kod onog ko je
imao najveći stan, s obzirom na to da je on živeo u malom. Kao član
„Ambasadora“ nastupao je po hotelima, ali je prvu samostalnu radnu novu
1974. godinu dočekao u jednom hotelu u Kladovu, na Đerdapu. Ostala mu je
u sećanju po gostoljubivosti domaćina. Ipak, najbolje veselje bilo je u
porodičnoj vikendici u Pazariću.
- Na starom železničkom putu Sarajevo - Ploče - Metković, u selu Ramići,
na obroncima Bjelašnice, imali smo imanje, gde se tata malo bavio
poljoprivredom i držao košnice sa pčelama - seća se Čolić „zaljubljenog
dočeka“. - Moja tadašnja devojka Elizabeta iz Rijeke, pokojni prijatelj
Arči, njegova devojka i ja smo tu rešili da dočekamo novu godinu. Tata
je napravio vikendicu, ušuškanu, sa kaminom i šankom, a mi smo
organizovali švedski sto. Tačno u 23.10 sati smo se presvukli: devojke u
večernje haljine, a mi u odela, sa kravatama. To je, inače, moje staro
pravilo, da se lepo obučem za doček. Plesali smo, pričali, jeli, gledali
program na televiziji u koji su se uključivali svi republički centri.
Međutim, takav je sneg pao, baš kao za olimpijadu u Sarajevu nekoliko
godina kasnije, tako da smo bili zavejani i tek trećeg dana su putari
uspeli da raščiste sneg i probiju se do nas. Jedini koji je uspeo da nas
nađe, bio je pijani komšija iz vikendice pored, kojem je bilo dosadno i
jedva smo ga se ratosiljali.
Dočeku Nove godine u domu Čolićevih sada se najviše raduju njegove ćerke
Una i Lara. Kiti se jelka, darovi se otvaraju ujutro prvog januara, a
zatim sledi ručak kod baba Stane. A šta mora da se nađe na novogodišnjoj
trpezi?
- Dobre čorbice, kisele supice posle pića, sarma je neizostavna, kiseli
kupus takođe - veli pevač. - Volim da uz kupus bude i nekoliko vrsta
sireva. Poslednjih godina na trpezi mi je i ćurka. Nekako mi je ćurka,
uz sarmu, važnija od prasetine. Alž, opet, mora da tu bude i malo
pečenja. Nova godina je jedan opšti krkanluk, koji se nastavlja kroz ceo
januar.
Zdravko smatra da sva deca veruju u Deda Mraza, pa tako i njegove Una i
Lara, mada pomalo sumnjaju. Kaže da je fora u tome što im on najavi da
će Deda Mraz doći sa darovima, tako da im mašta radi dok ga iščekuju.
Čak je i on lično bio Deda Mraz pre dve godine:
- Obukao sam crveni kostim i podelio paketiće u tri kuće u naselju, od
kojih je jedna bila moja. Nigde me nisu provalili. Promenio sam glas,
imao sam belu bradu, brkove, pravio se da sam umoran od obilaženja dobre
dece. Čim sam osetio da će me klinci provaliti, podelio sam im poklone i
- zbrisao.
Jedna od neostvarenih Čolićevih želja bila je da peva u pariskoj
„Olimpiji“ i sidnejskoj Operi. Sada će mu se pola sna ispuniti, budući
da je koncert u „Olimpiji“ zakazan za 2. maj 2009. godine.
- Unapredio sam svoje koncerte u inostranstvu, tako da sada nastupam u
pristojnim halama i dvoranama gde pevaju svetske zvezde - priča nam
Čola. - Nedavno je u Minhenu, pre mene, pevala Pink. „Olimpija“ je
prestižna dvorana i taj koncert mi mnogo znači. U martu idem u
Australiju i verujem da bih dobio sidnejsku Operu, samo da se ona
trenutno ne renovira. Lepe su dvorane i londonski „Albert hol“ i
njujorški „Karnegi hol“.
Svojevremeno je Zdravku velika želja bila da prenoći u sarajevskom
hotelu „Holidej in“, što je sebi i ispunio. Poželeo je „Olimpiju“ i
dobio je. Ima li sada neku neostvarenu želju?
- Voleo bih da kupim jedan mali stan u svom rodnom Sarajevu, da imam
svoj prostor kad dođem, makar na kratko. Mene u Sarajevu bije dobar glas
i ljudi me vole. Kad god vide mene ili nekog od mojih saradnika,
Sarajlije pitaju da li sam našao neki stančić.
Od objavljivanja albuma „Zavičaj“ koji i dalje promoviše na turneji,
prošlo je pune dve godine
Razmišlja li Čola o novim pesmama?
- Imam svojih pesmica za dva albuma, ali su dobrodošle i tuđe. U prvoj
fazi koja upravo nastupa, voleo bih da okupim saradnike. Rado bih ponovo
sarađivao sa Vojom Aralicom i Nikšom Bratošem, ali i nekim novim
ljudima. Već bi trebalo razmišljati i o tekstovima pesama, gde sam i ja
vrlo koristan zato što mogu da dam šlagvort tekstopiscu. U drugoj fazi
rada bih voleo da imam stranog producenta. Sad, da li će to možda biti
neki di-džej koji će nam brze pesme napraviti na moderan način, u ovom
trenutku ne znam. Hteo bih da snimim pop album, iako kad komponujem meni
sve vuče na narodno. I u zvuku bi trebalo napraviti pomak. Sada je
moderan taj gitarski pop, ali bih voleo da gudače i duvače produkcijski
tretiramo na drugi način. Da taj album odenemo u drugo ruho. Da bude
„vorld mjuzik“ ali sa primesama Balkana.
Kao školovani ekonomista Čolić i te kako prati globalnu ekonomsku krizu, a na pitanje kako je prevladati govori:
- Potrošnju treba povećavati, a ne smanjivati. Pokušao bih da smanjenjem
bankarskih kamata i cena povećam potrošnju, što je teško zvog
varijabilnog kursa. Tada bi čovek, koji ima štek u slamarici, mogao
jeftinije da kupi stan. Mora da dođe do otvaranja tržišta. Pri tom
mislim i na gradilišta, koji su stara fora američkog „nju dila“. Takođe,
država mora da garantuje i stane iza velikih firmi, jer povećanje
kamata, dizanje cena i smanjenje potrošnje, nije produktivno. Na Zapadu
krizu rešavaju obaranjem cena, a ovde se još opiru. To je kao kod
pevača. Ako nemaju posla, spustiće cenu. Prvo će malo ostati bez posla, a
kad postane frka, oboriće svoju cenu. Isto je i sa filmadžijama -
snimaće jeftinije filmove.
A šta bi Zdravko Čolić poželeo da nam Deda Mraz svima pokloni?
- Uvek poželim zdravlje, jer čovek kada je zdrav, sve može. Voleo bih da
bude mir na ovim prostorima, da ljudima ekonomski bude bolje i da ne
izgube radna mesta. Političarima želim mnogo sreće, jer oni odgovaraju
za sve nas.
No comments:
Post a Comment