Novosti: Provodnik strasti

Čolina živa vatra - Za našeg najpopularnijeg pevača svih vremena Igor Mandić je svojevremeno napisao da predstavlja "emocionalni prosek epohe", dok Čola sebe vidi kao izdanak čuvene "sarajevske škole".

Fenomen Zdravka Čolića mnogi su pokušali da proniknu i protumače. Njegovu pojavu u našem estradnom životu objašnjavali su sa sociološkog i kulturnog stanovišta. Igor Mandić je, na primer, u njemu video "emocionalni prosek epohe" i govorio da "Zdravko Čolić služi kao električni provodnik za nagomilane strasti mlade mase".

Mlad, zgodan, lepo vaspitan, sa ponašanjem antizvezde, Zdravko Čolić je 14. aprila 1972. na "Šlageru sezone" otpevao pesmu "Sinoć nisi bila tu" i tako počeo solističku karijeru.

- Sedamdesetih se u Sarajevu stvorila dobra muzička škola iz koje su izašli mnogi pevači zabavne i narodne muzike - priča Čola. - Tome je kumovala dobra produkcija sarajevskog radija i TV. Jer, mogli su da prođu samo oni koji su komponovali. U Sarajevu nije bilo kao u Beogradu i Zagrebu, prepeva stranih grupa i favorizovanja strane muzike. Naravno, čitavu priču pogurao je festival "Šlager sezone". Ne treba zaboraviti ni festival "Ilidža", na kojem se pevala kvalitetna narodna muzika, a ne ovo drigi-drigi. Pevači iz Sarajeva su postali svima zanimljivi zbog dobre energije i pesama.

Tih godina, smatra naš najpopularniji pop pevač svih vremena, Beograd je bio uticajan po stranoj muzici, dok je Zagreb bio više zabavnjački i uvek je postojala borba između beogradskog i zagrebačkog radija i TV. 

- A, onda se kao mali miljenik pojavilo Sarajevo i čuvena "sarajevska škola", čiji sam ja izdanak - objašnjava Čolić. - Smatram da je "Gori vatra" koju sam otpevao na "Opatijskom festivalu" 1973. moja najznačajnija pesma. Imao sam posle nje i bolje i veće hitove, ali ona je ostala moja lična karta. To je pesma koja u naslovu ima veze sa energijom i temperamentom. Ima veze sa mnom. Bez obzira na to što se loše plasirala na Evroviziji, bila je veliki hit u Jugoslaviji. Imala je festivalski aranžman i nije bila tendenciozna etnopesma kao što je sada trend. Evrovizija je tada bila ozbiljna manifestacija, gde su pevali "Aba", Klif Ričard, najveća grupa svih vremena u Španiji "Mosadades"... Drago mi je što sam delimično pripadao tom vremenu kada su festivali, poput, "Opatije" i "Zagreba" bili kultni.

Poslednja Čolina festivalska pesma bila je "Živiš u oblacima mala", koju je otpevao 1977, na Zagrebačkom festivalu. Od tada festivali polako počinju da gube na važnosti, a pop muzika se okreće long-plej pločama. Svaki ozbiljan izvođač svoju snagu preusmeravao je na ploče, a festivali su postali periferni.

Posete Hilandaru

- Letnje raspuste provodio sam u Trebinju kod dede po majci. Tu sam se upoznavao sa domaćim životinjama, hranom, ali i doživeo prva ljubavna iskustva. Bio sam lepuškast, ali stidljiv. Više su mene ženske gledale i ganjale, nego ja njih. Da su mogle, očerupale bi me. Bio sam im simpatičan, bar su tako pričale. Voleo sam da budem u blizini starijih, da učim od njih. Propevao sam na hercegovačkoj pesmi, koja se zove ganga. Znao sam da sa ujacima pevam "Oj, devojko Milijana, ne šetaj me planinama", da pustim glas i previjam - kaže Zdravko.

Hilandar

- Posle koncerta na Marakani otišao sam na Hilandar. Ne da se odmorim ili produhovim, više je to bila slučajnost. Sedeo sam sa ekipom u lokalu kada je moj drug Kiza predložio da odemo na Hilandar preko društva poštovaoca Svete gore Atoske, čiji sam ja član. Izvadio sam svetogorsku vizu i krenuo. Ostao sam sedam dana. Kao i svaki drugi čovek koji tamo dođe, pripomagao sam bratstvu manastira. Obično se pomaže oko obroka, tako da sam ja sakupljao tanjire u blagovaonici. Ono što mi je bilo veoma interesantno je pevanje ruskih monaha u manastiru Pantelejmon. Taj manastir je nekad bio ogroman sa mnogo monaha, a pedesetih godina je bio pred zatvaranjem. Oduševilo me je pevanje tih starih ruskih monaha koji imaju više od 80 godina i izgledaju kao duhovi. Voleo bih da opet odem tamo i čujem ih - priča Čola. 

Source: Novosti