Novosti: Provodnik strasti

Čolina živa vatra - Za našeg najpopularnijeg pevača svih vremena Igor Mandić je svojevremeno napisao da predstavlja "emocionalni prosek epohe", dok Čola sebe vidi kao izdanak čuvene "sarajevske škole".

Fenomen Zdravka Čolića mnogi su pokušali da proniknu i protumače. Njegovu pojavu u našem estradnom životu objašnjavali su sa sociološkog i kulturnog stanovišta. Igor Mandić je, na primer, u njemu video "emocionalni prosek epohe" i govorio da "Zdravko Čolić služi kao električni provodnik za nagomilane strasti mlade mase".

Mlad, zgodan, lepo vaspitan, sa ponašanjem antizvezde, Zdravko Čolić je 14. aprila 1972. na "Šlageru sezone" otpevao pesmu "Sinoć nisi bila tu" i tako počeo solističku karijeru.

- Sedamdesetih se u Sarajevu stvorila dobra muzička škola iz koje su izašli mnogi pevači zabavne i narodne muzike - priča Čola. - Tome je kumovala dobra produkcija sarajevskog radija i TV. Jer, mogli su da prođu samo oni koji su komponovali. U Sarajevu nije bilo kao u Beogradu i Zagrebu, prepeva stranih grupa i favorizovanja strane muzike. Naravno, čitavu priču pogurao je festival "Šlager sezone". Ne treba zaboraviti ni festival "Ilidža", na kojem se pevala kvalitetna narodna muzika, a ne ovo drigi-drigi. Pevači iz Sarajeva su postali svima zanimljivi zbog dobre energije i pesama.

Tih godina, smatra naš najpopularniji pop pevač svih vremena, Beograd je bio uticajan po stranoj muzici, dok je Zagreb bio više zabavnjački i uvek je postojala borba između beogradskog i zagrebačkog radija i TV. 

- A, onda se kao mali miljenik pojavilo Sarajevo i čuvena "sarajevska škola", čiji sam ja izdanak - objašnjava Čolić. - Smatram da je "Gori vatra" koju sam otpevao na "Opatijskom festivalu" 1973. moja najznačajnija pesma. Imao sam posle nje i bolje i veće hitove, ali ona je ostala moja lična karta. To je pesma koja u naslovu ima veze sa energijom i temperamentom. Ima veze sa mnom. Bez obzira na to što se loše plasirala na Evroviziji, bila je veliki hit u Jugoslaviji. Imala je festivalski aranžman i nije bila tendenciozna etnopesma kao što je sada trend. Evrovizija je tada bila ozbiljna manifestacija, gde su pevali "Aba", Klif Ričard, najveća grupa svih vremena u Španiji "Mosadades"... Drago mi je što sam delimično pripadao tom vremenu kada su festivali, poput, "Opatije" i "Zagreba" bili kultni.

Poslednja Čolina festivalska pesma bila je "Živiš u oblacima mala", koju je otpevao 1977, na Zagrebačkom festivalu. Od tada festivali polako počinju da gube na važnosti, a pop muzika se okreće long-plej pločama. Svaki ozbiljan izvođač svoju snagu preusmeravao je na ploče, a festivali su postali periferni.

Posete Hilandaru

- Letnje raspuste provodio sam u Trebinju kod dede po majci. Tu sam se upoznavao sa domaćim životinjama, hranom, ali i doživeo prva ljubavna iskustva. Bio sam lepuškast, ali stidljiv. Više su mene ženske gledale i ganjale, nego ja njih. Da su mogle, očerupale bi me. Bio sam im simpatičan, bar su tako pričale. Voleo sam da budem u blizini starijih, da učim od njih. Propevao sam na hercegovačkoj pesmi, koja se zove ganga. Znao sam da sa ujacima pevam "Oj, devojko Milijana, ne šetaj me planinama", da pustim glas i previjam - kaže Zdravko.

Hilandar

- Posle koncerta na Marakani otišao sam na Hilandar. Ne da se odmorim ili produhovim, više je to bila slučajnost. Sedeo sam sa ekipom u lokalu kada je moj drug Kiza predložio da odemo na Hilandar preko društva poštovaoca Svete gore Atoske, čiji sam ja član. Izvadio sam svetogorsku vizu i krenuo. Ostao sam sedam dana. Kao i svaki drugi čovek koji tamo dođe, pripomagao sam bratstvu manastira. Obično se pomaže oko obroka, tako da sam ja sakupljao tanjire u blagovaonici. Ono što mi je bilo veoma interesantno je pevanje ruskih monaha u manastiru Pantelejmon. Taj manastir je nekad bio ogroman sa mnogo monaha, a pedesetih godina je bio pred zatvaranjem. Oduševilo me je pevanje tih starih ruskih monaha koji imaju više od 80 godina i izgledaju kao duhovi. Voleo bih da opet odem tamo i čujem ih - priča Čola. 

Source: Novosti

Novosti: Tračeve ne demantuje

Čolina živa vatra - Bogoljub Karić pobrkao cifre kada je izjavio da je našeg najpopularnijeg pevača finansirao sa pola miliona evra. Čolić je od Karića dobio honorar za "Čaroliju" od 100.000 evra i dodatak od 50.000 evra, kroz telefonske impulse i avio-karte .

Još od daleke 1972, kada je na festivalu "Šlager sezone" otpevao pesmu Kemala Montena "Sinoć nisi bili tu", i osvojio treće mesto publike i nagradu za interpretaciju, karijera Zdravka Čolića ide uzlaznom putnjom. Samo je jednom pala senka na nju, "ohridskom aferom". 

Pod optužbom da je kupovao devize na crno Čolić je priveden u stanicu milicije u Ohridu. Kod njega je pronađeno 28.000 švajcarskih franaka, 9.000 nemačkih maraka, 5.000 američkih dolara, 650 australijskih dolara i 100 guldena. U to vreme je svaki promućurniji Jugosloven kršio zakon na sličan način, ali Čolić se našao usred medijskog skandala.

- Inspektori u policiji su vrlo pametni i oštroumni ljudi koji fenomenalno rade svoj posao - seća se Čolić devizne afere 18 godina kasnije. - Ispitivali su me tri dana i proveravali da li sam bio u ekipi koja je htela da devize kupi jeftino i proda skuplje, a razliku da zadrži za sebe. Toliko su me maltretirali da sam na isteku 72 sata ispitivanja nenadano pustio suzu. Kada se na kraju sve razjasnilo, inspektor je sklopio moje dosije i rekao: "Što se nas tiče, tvoj slučaj je završen". Sledeća tri dana morao sam da idem na ručkove i večere u kuće tih istih inspektora, jer bez obzira na to što su voleli moje pesme, oni su morali da rade svoj posao. Ta ohridska afera je bila vrlo neugodna. Čak su se i neki moji prijatelji ogradili od mene. 

Odavno je Čolić naučio lekciju da tračeve ne treba demantovati. Nikada nije bio izrazito tabloidan tip, koji je degažirao i inicirao da stvari idu u tom pravcu. Ali, nedavno je ipak morao da se oglasi i demantuje Bogoljuba Karića koji je izjavio da je Zdravku Čoliću dao 500.000 evra.

- Verovatno je čovek pomešao neke cifre u glavi - veli Čola. - Od njega sam dobio 100.000 evra kao honorar za ploču "Čarolija" i 50.000 evra dodatka kroz telefonske impulse i avionske karte. Mada, to sa avio-kartama ide vrlo teško. Kad tražimo karte za određenu destinaciju, odgovor je da ih nema. Verovatno je Karić davao i drugim pevačima ili fudbalskom klubu. Ali, kako sam ja najistaknutija ličnost kada je trebalo da prevali da je neko uzeo pare ja sam mu prvi pao na pamet. Ne mislim da je to namerno uradio. Nema razloga, jer smo privatno vrlo dobri. Ali, čudi me što je rekao da sam dobio pola miliona evra, kad nisam. 

Poput "Rolingstounsa" i Zdravko Čolić se vezuje za jake sponzore. To je postlao neizbežno u šou biznisu. Na pitanje, kako je došlo do saradnje sa "Rajfazen bankom", odgovara:

- Oni su nam bili sponzor za dva spota. Ne u novcu, koliko su nam podrška za akcije. "Rajfazen banka" ne finansira ozbiljnu muziku, a jedini izuzetak su napravili sa mnom. 

Cigarete

- U školi su svi pušili u toaletu, ali ne i ja. Prvu cigaru zapalio sam prilično kasno, u 32. godini. Bila je to "kuba". Posle toga pućkao sam blage cigarete, poput "lorda", naročito u vreme kad sam se bavio malom privredom. Pušio sam pet godina sa pauzama. Poslednju cigaretu zapalio sam 11. oktobra 1993. Sećam se, sedeli smo u restoranu "Devetka", a ja sam stalno govorio kako u ponedeljak prestajem da pušim. I prestao sam. Inače, ne podnosim duvanski dim - kaže Zdravko Čolić.

Ništa ne bih dirao

- Mogu  da reklamiram šta hoću, ali ne mogu da radim to često i za male pare. Pivo je bilo dvostrana priča. Imali smo pivsku pesmu, kako je intimno zovemo, i hteli smo da pivara plati snimanje tog spota. Nigde ja ne kažem: "`Pils lajt`, stvarno najbolje", nego pričam kako ja tu ništa ne bih dirao, i malo gucnem pivo. Vrlo sam bezbolno dao svoj lik u toj reklami, za razliku od Gorana Bregovića koji izgovara "Svetsko a naše". Hipodrom je praktično napravila "Koka-kola". Nije ni Bregović, ni Raka Marić. "Koka-kola" je dala reklamu i bilborde, a na kraju se pojavljuje MB pivo. Ali, dobro, to je njihova poslovna politika u koju ne ulazim - priča Čola.

Source: Novosti

Novosti: Uragan pesme i šarma

Čolina živa vatra - Od šest miliona albuma, koliko je prodao, mogle bi da se popločaju sve ulice bivše SFRJ. Prvi je napunio "Marakanu" i jedini devet puta rasprodao Centar "Sava". Tada ga je slušalo 40.000 žena i poneki muškarac.

Negov "zemljotres" više od tri decenije "trese od Vardara do Triglava". Dovoljno je reći Čola, i to je već fenomen.

Surov je šou biznis. Pevač je popularan onoliko koliko se dobro prodaju njegove ploče, a novinarima je zanimljiv samo dva puta - kada je na vrhuncu svoje karijere i kad "pada". Ali, sa Zdravkom Čolićem, nekrunisanim kraljem naše pop muzike, to nije slučaj. Otkako se pre više od 30 godina zaorila njegova pesma, Čolić ne silazi sa estradnog Olimpa. Muzički kritičari ističu njegovu profesionalnost, a slušaoci već godinama s nestrpljenjem iščekuju svaku njegovu novu pesmu. I u šali kažu da bi prodao disk, makar na njemu snimio samo zviždanje. Računa se da je do sada legalno prodao više od šest miliona albuma, što znači da, kada bi ih poređao jedan do drugog, mogli bismo da popločamo sve ulice bivše SFRJ. Jedino na njegove koncerte zajedno dolaze tri generacije - bake, mame i unuke. Prvi je u domaćem šou biznisu poneo epitet momka kakvog mame žele za zeta. Bio je i ostao uzor i primer i kao pevač i kao ličnost. Gotovo bez tamnih mrlja u karijeri.

Prvi je pevač o kojem su kolege spevale pesmu. Naime, "Kuguarsi" i Inspektor Blaža opevali su fudbalere Dejana Savićevića i Duleta Savića, a "Flamingosi" nedavno Zdravka Čolića: "Hoću da pevam kao Zdravko Čolić, hoću da imam para kao Zdravko Čolić, fanovima delim slike, smeškam se na ženske krike, uvek izvan politike, kao Zdravko Čolić!"

- Pitali su me skoro u jednoj radio emisiji šta mislim o ovoj pesmi - kaže nam Čola. - Rekao sam da je duhovita i da je vrlo dobra ideja, jer mi na taj način prave reklamu, ali jedino mi smeta deo u kojem kažu da imam puno para. To baš i ne odgovara istini jer ja nemam toliko novca koliko ljudi misle. 

Publika u brojkama

Turneja "Putujući zemljotres" krunisana je 5. septembra 1978. koncertom na beogradskoj "Marakani". Deo publike, a bilo ih je 60.000, zbog slabog ozvučenja nije čuo šta se dešava na bini. Na jugoslovenskoj turneji 1998, upriličenoj povodom izlaska albuma "Kad bi moja bila", Čolić je oborio sve rekorde uspevši da rasproda devet koncerata u Centru "Sava". Tom prilikom gledalo ga je i slušalo 40.000 žena i poneki muškarac. Turneja "Okano" ili "Putujuća katarza" po glavnim gradovima bivše SFRJ završena je 30. juna 2001. na stadionu FK Crvena zvezda. Oko 80.000 ljudi na "Marakani" i više od četiri miliona pred malim ekranima pratilo je ovaj spektakl.

Tiraži

Album "Ako priđeš bliže", iz 1997, oborio je nekoliko tržišnih rekorda: prvi tiraž od 50.000 primeraka razgrabljen je za samo dve nedelje, a ukupno se prodao u više od milion kopija. Najmanji tiraž postigao je album "Zdravko Čolić", iz 1988, svega 170.000 primeraka. Najprodavaniji singl u SFRJ posle smrti Josipa Broza bio je "Druže Tito, mi ti se kunemo", Đorđa Novkovića, na tekst Mire Alečković. Singl je otišao u više od 300.000 primeraka. Ne računajući pirate, Čola je do sada prodao više od šest miliona albuma.

Source: Novosti