Novosti: Koncerti su kao lepa šetnja korzom

Zdravko Čolić govori za "Novosti" o svojim muzičkim i životnim čarolijama - Sandru nisam ni zaprosio, mi smo ostarili u vezi. Una je slatka, nemirna devojčica i već mi je rekla da će kad poraste da vozi motor, pije pivo i puši cigaru. Nisam prepotentan, škrt, arogantan, namazan, lukav, nekomunikativan...

Posle Skoplja, LJubljane, Banjaluke... na turneji "Čarolija" na redu je koncert u Budvi, na stadionu "Mogren", a potom svi veći gradovi u Srbiji, i u oktobru Beograd... U svim ovim mestima, hiljade ljudi pevaće "April u Beogradu", "Glavo luda", "Ti si mi u krvi", "Okano"... i još desetine nezaboravnih hitova jedinstvenog Zdravka Čolića. Niko nije uspeo toliko da traje. I posle dvadeset godina, jednu običnu pesmu kao što je "Mađarica" pevaju deca onih koji su Čolu gledali na "Marakani" 1978. godine. O svim tim godinama, usponima čiji smo svi svedoci, o svojim dvema najvažnijim damama, Sandri i Uni, Zdravko Čolić za "Večernje novosti" govori u beogradskom restoranu "Gušti mora", gde hedonistički uživa u hrani i piću kao bitnim "guštima života". 

- U nekom dobu u životu, čovek mora sebi da nabavi barku i da bude na vodi. Moj idelani dom bio bi negde blizu mora, u prirodi i malom mestu gde se lepše živi. Beograd volim baš zbog njegovih reka, splavova i Ratnog ostrva. Oduševio bi me neki vodeni saobraćaj, čamci ili trajekti koji bi me odvezli sa Kalemegdana na Novi Beograd ili Čukaricu.

Kako izgleda kada vam je život ispunjen za mnoge nedostižnim brojkama: 30 godina duga karijera, više od 70.000 ljudi na jednom koncertu, milionski tiraži?

- To je velika satisfakcija, dužnik sam publike i zato ne želim samo da odradim tezgu, a da to ne bude bez odlične tehničke podrške. Ne želim da umanjim značaj toga da sam ja u centru priče u kojoj je 70.000 ljudi, ali, ipak, nije sve u mojim rukama. Ako nije vreme za pesmu, nemoj da pevaš, čitaj knjigu, radi nešto drugo. Svaki koncert je borba za sebe, tačno se zna kada nešto prolazi, a kada ne. Teško je opstati ovoliko kao ja. Jedina vrednost je u tome da nešto ostane. To što sam dobar čovek i ono što zračim, na neki način mi se vratilo. Jer, ja nisam prepotentan, škrt, arogantan, namazan, lukav, nekomunikativan. Dobar sam, galantan (možda previše), donator... Najmanje sebi ostavim, a obično ti ljudi u životu nemaju sreće. Meni je Bog dao da normalno živim. 

Uvežbavate li to "zavođenje" publike, svo to namigivanje, osmehivanje ženama u prvim redovima..

- Joj, ništa se ne vežba. Koncerti su kao šetnje po korzou. Ljudi šetaju, svi se pozdravljaju, osmehuju, pozitivni su, radosni, raspoloženi.

Od Vardara do Triglava na koncertima su ljudi koji su vas izabrali, vole vas, fanovi su koji vam veruju, a tu su i njihova deca. Šta je to što vidite kod tih ljudi? Šta vam oni daju?

- To su ljudi koji žele da tu budu. Tačno znam kada je neko kupio kartu i kada je dobio ulaznicu. Publika koja dolazi na moje koncerte je ona kojoj je neko ostavio u amanet ploču ili mu je neko pričao da je Čola pevao pre 30 godina i bio popularan i tada. Ja uvek gledam onaj "višak" publike koji me ne zna i njih uzimam pod svoje. Pevam, gledam ih, osvajam i ako zapevaju refren, sledeći put će pevati celu pesmu. 

Da se ne bavite ovim poslom šta biste radili?

- Kao ekonomista, mogao bih da se bavim trgovinom, ali kafanu, koju veoma volim i u kojoj provodim mnogo vremena, ne bih otvorio, jer bih stalno poslovao u minusu. 

Kada nema koncerata, šta vas ispunjava?

- Važno mi je da imam mir. Akumulurim svu energiju tako što se malo izdvojim. Brzo hodanje, posle čaj... Sam ili sa nekom dragom osobom koja ne zamara. Ne volim gužvu, mada odlično funkcionišem u njoj. Imam taj manastirski pristup životu koji mi veoma koristi, ali kada me to prođe, onda moram opet među ljude. 

Celog života vezivali su vas za žene, a i niste bili imuni na njih?

- Volim žene. Žena je moja opsesija. Bez žene, moj život bi bio prazan, ne bih se ni bavio estradom. Kada sam počinjao da pevam, hteo sam da me žene gledaju. 

Sandra i Una

Koliko ste dugo sa Sandrom? 

- Dvanaest godina.

Kako ste se upoznali?

- Na moru, preko nekih prijatelja. Nismo razmišljali o tome da ćemo ovoliko da ostanemo zajedno.

Kako ste je zaprosili?

- Nisam je zaprosio, nego smo ostarili u vezi. Beba je bila na putu. Ili dža ili bu. Sandra je 1964. godište, znaš kako kažu, ili raskidaj ili nemoj da patiš devojku. 

Gde ste išli na medeni mesec?

- Nigde, ostao sam joj dužan to putovanje. 

Kćerku Unu zaštitili ste od medija, a da li je ona imuna na vaše pesme? 

- Slatka, nemirna devojčica. Vaga, u podznaku Bik. Opasna je, brza i nestašna. Pevuši i igra po kući non-stop i fascinira me svakog dana svojim komentarima. 

Hoćete li imati još dece?

- Ne znam, neću da ureknem. 

Fešta može da počne

Ispred dopisništva "Večernjih novosti" u Budvi u ponedeljak je bila gužva. Prvih 100 čitalaca, koji su došli sa primerkom našeg lista, dobili su besplatne ulaznice za večerašnji koncert Zdravka Čolića na stadionu "Mogren". Najbržima karte je podelio bubnjar Dragoljub Đuričić, šef Čolinog benda. 

Sve je spremno za nastup najveće zvezde domaće estrade, pod medijskim pokroviteljstvom "Večernjih novosti". Bina je montirana, karte rasprodate i fešta može da počne.

Source. Novosti