Blic: "Voleo bih da snimim duet sa mladom pevačicom"

Sa svojim stalnim saradnikom producentom i aranžerom Vojom Aralicom, naš popularni pevač Zdravko Čolić započeo je rad na novom albumu. 

U medijima se dosta govorilo o Čolinim potencijalnim duetskim pesmama. Malo je falilo da se na poslednjem albumu “Kad pogledaš me preko ramena” nađe pesma koju je trebalo da peva fado pevačica Tereza Salguero.  

- Nisam do sada u karijeri radio duete. Ostala mi je neurađena duetska pesma sa prošlog albuma koju ćemo svakako uvrstiti na novi album. Voleo bih da je otpevam sa nekom mladom dobrom pevačicom, čija se boja glasa dobro uklapa sa mojom. Ne mora da bude neka evropska zvezda, čak ne mora da bude ni mnogo poznata. Važno je da bude energična i puna života. Pesmu imamo, a pevačicu tražimo - kaže Čola.

Zdravko Čolić će i na novom albumu biti najzastupljeniji kompozitor, mada nije isključeno da će uzeti nekoliko pesama i od drugih autora. Kako nam je objasnio, najveći problem mu nisu pesme, već tekstovi.

- Počeli smo lagano da postavljamo nove pesme. Ja sam tokom prošle godine kod kuće u svom mini-studiju uz gitaru komponovao nove numere. Volim da uzmem gitaru i da pustim glas, sve dok mi se ne uobliči neka lepa melodija, tada sve to snimim kao ideju. Kasnije sa Aralicom dalje razrađujem melodiju i polako kristališem pesme. Kada pevušim pesme, uvek ubacim i neke reči. Kasnije tekstopisci od tih mojih slučajnih reči naprave dobre tekstove. Voleo bih da nađem neke mlađe saradnike. Prijali bi mi tekstovi koji bi se dopali i najmlađoj publici - priča Zdravko Čolić. 

Source: Blic 

Blic: "U igri sam od 1972. godine"

Pevač Zdravko Čolić već godinama božićne praznike dočekuje u krugu porodice na Zlatiboru. „Mnogo volim Božić i svake godine se radujem tom prazniku. Veliki sam tradicionalista i obožavam duh koji nosi najradosniji hrišćanski praznik“, priča u intervjuu za „Blic“ Čola.

Čolić je proslavio četrdeset godina svoga rada.
 

- Svakako mi je lepo što sam proslavio četrdesetogodišnjicu svog rada. Od 1972. sam u igri. Ja sam narodni čovek. Pevam popularnu muziku. Trudim se da svojim ponašanjem i energijom uvek udovoljim publici od sedam do sedamdeset i sedam godina. Zaista me sluša i staro i mlado. Ja ih opet sve volim. Kada pevam na velikim koncertima, nikada se ne obraćam samo jednoj osobi. Trudim se da pevam za sve koji su došli, da ih primetim koliko mogu. U velikoj masi se često iznenadim kada mi se neko osmehuje, primetim na primer nekog čoveka u paraplegičarskim kolicima, pa pokušam da i njemu dam mali deo svoje pažnje i energije. Najviše me okružuju žene, njih najčešće vidim u prvim redovima. Nekada vidim neku erotiziranu ženu, fino obučenu i onda volim malo da koketiram, da joj se osmehujem. Uvek je jaka tenzija na koncertima.

Deluje da, kada pevate, uvek pokušavate da date maksimum?
 

 - Pre svega mi je važno da mi monitoring bude dobar. U velikoj masi sveta ima puno buke sa strane. Kada su tehnički uslovi zaista dobri, kada se sve poklopi, kontakt s publikom, bend koji nadahnuto svira, ja poželim da neke pesme otpevam još emotivnije, još bolje. Međutim, na osamdeset odsto koncerata imam problema s monitoringom. Tada se trudim da budem maksimalno pevački korektan. Biološki je nemoguće da uvek budem iste energije, nekad sam naspavan, nekad ne, nekad sam rasterećen, nekad ne. Od svih tih faktora zavisi i moj nastup. Pokušam da sve to zaboravim pred koncert uz neki konjačić ili šljivku kako bi mi se popravilo raspoloženje. Kad izađem na binu, trudim se da uvek budem dobar. Koncerti su uvek različiti. Nedavno mi je na koncertu u Slavonskom Brodu jedna devojka rekla da je prethodno bila na mom koncertu u Zagrebu i da sam tamo napravio bolju atmosferu jer sam više puštao publiku da peva. Ali to su zaista subjektivni doživljaji. Teško je udovoljiti svakome ili ponoviti uvek fantastičnu atmosferu s nekih koncerata.

Poznato je da vodite računa o svom fizičkom izgledu i da redovno trenirate.
 

- Ovako kad dođe zima i padne sneg, malo se čovek ulenji. Manje vežbam. Leti igram košarku na Adi, trčim u Košutnjaku. Trudim se da svakog dana nađem za sebe dva, tri sata. Bilo da treniram nešto ili da sednem s prijateljima u kafani.

Porodicu ste uvek držali daleko od javnosti, ali uvek ističite da vam je značajna i da sve vreme posvećujete supruzi i ćerkama.
 

- Volim da se opustim kod kuće. Upalim TV i gledam dokumentarne programe. Volim „Nešenel džiografik“ ili „Histori“, naučim nove stvari koje nisam mogao da saznam tokom školovanja. Uvek ima novih podataka. Uživam da gledam programe sa ćerkama. Starija ćerka ide u prvi razred, a mlađa samo što nije pošla u školu. One odrastaju u domu punom topline.

 

Novih petnaestak pesama

Čola je nedavno sa aranžerom Vojom Aralicom počeo da radi pesme za novi muzički projekat.
 

 - Imam nekih petnaestak pesama koje sam počeo da razrađujem sa Aralicom. Sve su to fine melodije koje pravim uz gitaru kod kuće. Poslednjih godina sam imao veće probleme sa dobrim tekstovima nego s muzikom. Ne mogu uvek da očekujem da će vrhunski tekstopisci kao što su Balašavić, Merlin i drugi imati pesme za mene. 

Source: Blic 

Avaz: Imam iznenađenje za Sarajevo

Napisati u uvodu intervjua sa Zdravkom Čolićem (62) kako je on megazvijezda jedinstvene muzičke karijere koja traje više od 40 godina - čini se suvišno, jer je to toliko puta ponovljeno i dokazano na bezbrojnim koncertnim spektaklima. A ne spomenuti tu činjenicu bilo bi, u najmanju ruku, zanatski neispravno.

Mnogo toga je o velikom pjevaču napisano, a opet armija njegove publike jedva čeka da pročita nešto novo o njemu.

Čola veoma rijetko daje intervjue. Kada nije na sceni, uživa u životu - sa porodicom koju drži na sigurnoj udaljenosti od očiju javnosti i sa prijateljima koji nemaju baš nikakve veze sa svijetom poznatih. Voli doći u rodno Sarajevo, a najviše "poluilegalno" kada se neometano može družiti sa starom rajom.

U intervjuu koji je dao za "Dnevni avaz" iz svog beogradskog doma, Čola nam je otkrio planove o novom albumu koji bi trebao biti objavljen ove godine te je otvoreno govorio o svojim profesionalnim i privatnim željama, kćerkama Lari i Uni, supruzi Aleksandri... Priznao nam je i da teži promjeni u svojim pjesmama...

Moje kćerke

U kakvom će Vam sjećanju ostati 2012. godina?

- Bila je to lijepa, draga godina. Zdrava. Muzički gledano, ništa posebno nisam radio. Bilo je dosta koncerata i vani i u regionu. Svirali smo tamo gdje su nas ljudi tražili, bilo je lijepih i posjećenih koncerata. Dobra godina, bez prevelikih turbulencija, nije se ništa posebno dešavalo.

Nekada nije ni loše kada se nešto posebno ne dešava.

- Da, u pravu ste. Kada je objavljen album "Kad pogledaš me preko ramena", 2011. i 2010. bile su malo uzbudljivije godine u odnosu na prethodnu. Kada je malo mirniji period, čovjek stigne da obavi milion drugih obaveza, da otputuje, da bude sa porodicom.

Vjerovatno je vremena za porodicu bilo više nego inače?

- Jeste, ljetos smo putovali. To, isto, nije loše.

Kćerke sigurno koriste kada su s tatom?

- Kada se njih dvije zaigraju, onda me otjeraju, a kada ne znaju šta će, onda me zovu. Kod nas je kao i u drugim porodicama.

Jeste li jedan od onih očeva koji djeci ispunjava one želje koje majke neće?

- Naravno, s tim uvijek pravim probleme. Aleksandra uvijek govori: "Nemoj to, kad ja nešto ne dam, onda ti popuštaš." A opet, nekada nisam ni u toku pa ne mogu da stanem na njenu stranu. Odgoj stoji u majčinim rukama, a kada su ženska djeca u pitanju, teško je biti toliko strog, mada u nekim momentima moraš. A, kažem, često pokvarim situaciju. Odgoj djece i disciplina od početka se moraju voditi. Popuštanje i udovoljavanje svemu i svačemu ne valja. Postoje ljudi koji zarađuju manje od mene pa udovoljavaju djeci više nego ja. Kontaju, mi nismo imali kad smo bili mali pa hajde djeci da omugućiš. To je mač sa dvije oštrice i tu treba imati mjeru.

Da se vratimo muzici, ove godine biste trebali objaviti novi album.

- Imam 15-16 demosnimaka, napravili smo ih Vojo Aralica i ja. To su moje stvari, na "Zavičaju" sam od ukupno 14 pjesama ja komponirao 11, a i ranije sam radio muziku za svoje albume. Uskoro ću otići u Zagreb do Nikše Bratoša pa da vidimo... Tu je, naravno, i Bajaga. Šalju ljudi dosta pjesama, ima tu nekoliko onih koje bih mogao staviti na album. Naravno, uvijek je najveći problem naći tekstove na moje melodije. Da ti tekstovi još malo dignu melodiju i muzičku ideju. To je, pored produkcije, najveći problem. Ljudi koji šalju tekstove, nekako me vraćaju u prošlost. Volio bih da me neko iznenadi nečim modernim i drugačijim nego što sam pjevao. Uvijek treba težiti nekoj promjeni, ako nije melodijska, onda barem u zvuku. U dugoj karijeri to je potrebno. Album bi, praktično, mogao biti objavljen do kraja maja. Ne volim komplicirati ploče. To se snimi za dva-tri mjeseca.

Novi ciklus

Kažete da biste voljeli da Vam se ponudi nešto novo, a radite sa svojom standardnom ekipom, spominjete Aralicu, Bratoša, Bajagu.

- Sam pristup može biti novi, ne moramo i ljude promijeniti. Evo, dao sam sada na nekoliko mjesta novim ljudima da pišu, da pokušaju napraviti neki tekst na moju muzičku temu. Vidjet ćete da će to teško ići. Ljudi ubodu jedan hit, ali to ne mora ništa značiti. Nije loše imati tekstopisce koje razumiješ. Stalno spominjem kada sam sa Pecom Popovićem otišao kod kompozitora velikog hita grupe "Alisa" - "Sanja", ali uzalud... Ima ljudi koji izbace jedan hit, a kada "napadneš" na njih, ništa. A što se tiče produkcije, čovjek teško riskira da je povjeri nekome novom. Ali se može uključiti novi čovjek u saradnju.

Spominjete Bajagu, koji je za Vas napisao hitove "Tvoje oči", "Moja draga", "Afrika", učestvovao je u stvaranju većine pjesama na CD-u "Kad pogledaš me preko ramena"... On je u ekstrakreativnoj fazi pisanja tekstova. Njegov novi album "Daljina, dim i prašina" je sjajan.

- Bajaga ima dobre pjesme. I za mene nekako uradi dosta dobrih i lijepih stvari. Mi se razumijemo. Kada on i ja sjednemo u studio, za dva-tri sata imamo gotov tekst.

Nakon objavljivanja albuma, pretpostavljam, slijedi velika turneja?

- Danas su te pauze između turneja simbolične. Sada će biti ta proljetna pauza pa vidjet ćemo onda.

Ali, ljudi pamte Koševo, "Marakanu", zagrebačku Arenu... To su stanice o kojima se priča između dva albuma, a ovo ostalo je, rekla bih, dio rutinskog pjevačkog posla.

- Ako gledamo da je turneja "Kad pogledaš me preko ramena" počela 31. jula 2010. koncertom na stadionu Koševo, onda će biti tri godine od tada i tačno je, ulazim u novi ciklus. Mada mislim da se može i godina za godinom izdati album, ali da bude konceptualniji, drugačiji... Ili neki singl između ili album "unplugged"...

I ranije ste govorili o drugačijim projektima od klasičnih albuma, ali izgleda da je vrijeme problem.

- Jeste. Vrijeme se mijenja, sada nema više diskografije u klasičnom smislu, gdje odeš u radnju i kupiš ploču. Ljudi sada sve skidaju s interneta... Nema više kupovine ploča niti zarade od toga. Tako da se može malo izletjeti iz tog klišea i napraviti nešto novo.

Na koji način porodični život utječe na Vašu karijeru?

- Ja ne živim ukalupljeno, porodično. Ne bavim se baš toliko kućom, to je na ženi. Kuća mi dođe rasterećenje od bilo kakvih obaveza. Čak pomalo stimulativno utječe na mene, jer me odmara od onoga što radim. Ne mislim da bi samoća doprinijela boljoj realizaciji ovoga čime se bavim. Naprotiv, u tom nekom porodičnom košmaru zna biti i veća inspiracija.

Tri godine

Hoće li u 2013. biti prilika za nastupe u Sarajevu?

- Naljeto će biti tri godine od koncerta na Koševu. Vidjet ćemo kako će to ići s novim pjesmama. Možda da upriličimo promociju ako novi album izađe na proljeće. Imam i iznenađenje vezano za Sarajevo, to ćete vidjeti kada završim album!

Postigli ste u svojoj karijeri, mnogi će reći, sve. Ipak, imate li još želja?

- Volio bih da imam singl na nekoj stranoj listi, čisto iz meraka. To mi je želja godinama. Danas je dosta toga moguće s obzirom na način komunikacije i na internet. To nije toliko teško kao što je nekada bilo. Ali, čisto samo jedna stvar. A, privatno, samo neka je zdravlja. Kada je dobro zdravlje i raspoloženje, svega će biti. Ja sam, s te strane, skroman i mislim da sve dođe samo po sebi. Kada se čovjek dobro osjeća, sve je lako.

U kafani kod starog Mutevelije

Čola se rado prisjeća druženja u omiljenim sarajevskim kafanama, a često prepričava i anegdote.

- Stalno pričam kako smo izlazili u kafanu kod rahmetli starog Mutevelića. Bilo je onih koji su stalno govorili: "Pusti lovu, važno je zdravlje." A stari Mutevelija bi tada rekao: "Nemojte, djeco, tako, ja bogami volim da sam malo i bolešljiv, ali da imam ovdje, u šlajpeku, keša, da ima i za hećima" - prisjeća se Čola kroz smijeh.

** Bregi sam rekao: "Ja sam vokalni solista" **

Imate li trenutaka zasićenja, kada Vam je dosta svega - putovanja, koncerata, gužve...

- Ljudi koji se bave ovim poslom, muzikom, oni to i vole. To je kao kada se navikneš na bilo koji posao pa ti nedostaje kada dugo ne radiš. Najljepši dio mog posla je koncert. Goran Bregović i ja smo 1990. godine radili moj album "Da ti kažem šta mi je" po pjesmi Dine Merlina, a ja sam se prije toga u Zagrebu bavio malom privredom. I došli mi u Beograd, u studio kod pokojnog Laze Ristovskog, da snimamo. U određenom momentu Brega kaže: "Da se sada razumijemo, kako ne možeš u isto vrijeme raditi dvije stvari, jesi li to još maloprivrednik ili si vokalni solista?" Kažem mu: "Ja sam sam vokalni solista." "E, dobro je, sad možemo raditi", uzvratio je Brega. I tačno,  čovjek u glavi ne može vući dvije vrste društava, izlazaka, poslova... To je nemoguće, pogotovo kada je umjetnost u pitanju. Čovjek se mora opredijeliti. Umjerenost ne zamara, čak je inspirativno.

Dolasci u Sarajevo

Slabo Vas je prošle godine bilo u Sarajevu?

- Navraćao sam nekoliko puta, ali kratko. Bio sam i na koncertima svojih prijatelja Gorana Bregovića i Kemala Montena. Ali, sada dolazim krajem januara, možda sa porodicom odem i do Jahorine. U Sarajevu trebam da završim i neke administrativne poslove.

Rekao je...

 - Kačio sam se na strast, koja nije nužno povezana s ljubavi. Jedna takva noć ili možda samo pogled znao mi se duboko urezati u sjećanje.
 - Kao pravi horoskopski Blizanac, našao sam kompromis. I dalje mislim da se čovjek ničega ne treba odricati.
 - Stvarno volim da pomognem ljudima.
 - Aleksandra i ja se dugo poznajemo i imamo izgrađen odnos koji ništa ne može da pokvari.
 - Zabavljao sam se samo sa tri žene - s Jacom Dulić, balerinom iz "Lokica", Elizabetom Vidas, manekenkom iz Rijeke, i sa svojom suprugom.
 - Ja sam mali hedonista, kada se opustim, onda baš uživam, ali se isto tako profesionalno ponašam i pristojno razmišljam o životu.
 - Normalno je što Sarajevo čuva svoje ljude, ne treba se odricati svog djetinjstva, mladosti i života.

Source: Avaz 

Siol: Čola v Budvi zbral 20 tisoč ljudi!

Ena največjih zvezd balkanske glasbene scene, Zdravko Čolić, je novo leto dočakal s svojimi oboževalci na trgu v črnogorski Budvi. Na koncertnem prizorišču se je tako ‘gnetlo’ 20 tisoč ljudi, pevcu pa je družbo delala tudi njegova družina – soproga Aleksandra in hčerke. Čola je na koncertu dejal, da bo v novem letu objavil zgoščenko, ki je že nekaj časa v pripravi, prisotnim pa je obljubil, da jih bo (kmalu) ponovno obiskal. To informacijo je za beograjski časopis Stars potrdil tudi glasbenikov manager Adis Gojak.

Source: Siol

Novosti: Čolić radno za Novu godinu

Nekrunisani kralj jugoslovenske i srpske pop muzike Zdravko Čolić za doček 2013. godine nastupio je na prepunom trgu u Budvi. Uz pratnju svog benda, Čola je Budvanima i njihovim gostima pevao dva sata i 15 minuta. Mada je planirao da u ponoć peva "Ao nono bijela", Čolić je u Novu godinu ušao sa rokenrol ritmovima svog hita "Zbog tebe". Publici je poželeo mnogo zdravlja, ali i mira na ovim prostorima. 

Source: Novosti