Vijesti.me: U ljubavi sa publikom u Crnoj Gori već 40 godina

Zdravko Čolić, jedna od najvećih regionalnih pop zvijezda, zabavljaće u najluđoj noći one koji odluče da 2013. sačekaju ispred budvanskog Starog grada. Ovo će mu biti treći put da za doček Nove godine pjeva u Budvi, a svoj odnos s publikom u Crnoj Gori opisuje kao “neraskidivu ljubav koja traje već 40 godina“. U novogodišnjem intervjuu za Vijesti priča o svojoj bogatoj karijeri, pjesmama, prednostima prodaje diskova uz deterdžent, ludostima koje su mu priređivale vjerne obožavateljke . . . 

Najčešće za novogodišnje praznike nastupate u Crnoj Gori. Znači li to da publika ovdje najviše cijeni Vašu muziku? 

- Možda spadam u izvođače koji su najzgodniji za dočeke. Obično između nastupa u Crnoj Gori bude po nekoliko godina pauze. Do sada smo radili profesionalne koncerte i vladala je odlična atmosfera. Vjerovatno to ljudi pamte pa kažu: “Ajmo opet zvati Čolu”. U Budvi sam u hotelu Avala nastupio 1986, zatim prije 12 godina, i radujem se što ću se opet družiti s publikom u tom gradu. Samo da ne bude kiše i vjetra i biće lijepo. 

Da li Vam je teško da danas, poslije toliko objavljenih albuma i hitova, sastavite listu za koncert? 

- To je najveći problem. Uvijek mi je teško da izbacim neki stari hit, kako bih otpjevao novu pjesmu. Dvije godine, koliko traje promotivna turneja posljednjeg albuma, uglavnom se držimo istog programa. Sviramo tu možda i više pjesama nego što taj album zaslužuje, ali je turneja organizovana kako bi se on promovisao. Problem je šta pored tih novih pjesama još svirati, koje od starih hitova izabrati. Svako ima želje, od saradnika do publike. Ali jedno je sigurno, kad bismo u jednom mjestu radili dva koncerta u dva dana, bila bi potpuno drugačija, izuzev, možda pet-šest pjesama. Spisak pjesama zavisi i od toga gdje sviramo, jer svugdje publika ima neke pjesme koje voli. U principu, ma koliko bilo teško, napravi se kostur i onda se po njemu piči. 

Kako Vam poslije više od 30 godina na muzičkoj sceni, izgleda vaša karijera? 

- Uvijek čovjek može više. Pitanje je koliko ima sreće, koliko je sudbinski vezan za to što je radio. Uvijek kažem “Hvala bogu zdravlja, dosta smo uradili”. Ali, nekako, svi te žimo novim varijantama, pa sam tako i ja imao želja i planova da odem negdje van. Međutim, to mi nije dalo ono patrijarhalno u meni. Kad je u pitanju svjetska karijera mogao sam više da uradim, ali u našim okvirima to je to. Veliki je uspjeh imati dugogodišnju karijeru i da te ljudi vole.  

Odavno nosite titulu najpopularnijeg pjevača. Koliko je teško uvijek biti broj 1? 

- To je relativno. Po tiražima ploča moglo bi se tako reći, ali nikad nijesam razmišljao hoću li biti popularan, već sam želio da pjevam za svoju publiku pjesme koje su mi “pod rukom”. Drago mi da uspijevam da ostanem na vrhu, da zadržim staru publiku i pridobijem novu. Srećan sam kad u prvim redovima vidim mlade kako pjevaju hitove koji su nastali dok se oni još nijesu ni rodili.  

Na posljednjem albumu sarađivali ste sa brojnim muzičarima među kojima su i Bajaga, Aleksandra Milutinović, Marina Tucaković, Nikola Čuturilo, Bora Đorđević. Ko će na ovom albumu raditi pjesme Čoli? 

- Melodije na posljednjih nekoliko albuma najviše sam pisao sam. Više su saradnici radili po jednu, dvije pjesme, i uglavnom se ta saradnja odvija kroz pisanje tekstova. Volim kad ima više saradnika, jer ta raznolikost albumu daje svježu krv. Kad ima više rukopisa, onda album ne zvuči suvoparno. Za sada radim demo snimke, volio bih da bude dosta tekstopisaca među kojima volim da sarađujem sa Bajagom, Marinom Tucaković, Balaševićem. Pokušali smo da kontaktiramo i nove ljude. Imam i dosta pjesama koje mi mladi ljudi šalju, pa ja sve to preslušam, odaberem, neke pošaljem na korekciju. 

Kažete da Vam mladi ljudi šalju pjesme, jeste li spremni da im date šansu? 

- Nema veze je li neko mlad ili star. Volim kad ljudi prate svjetsku scenu, pa me iznenade nečim novim i drugačijim. Kad ljudi šalju pjesme pjevačima koji imaju prepoznatljiv stil, najveća je greška što se trude da imitiraju ono što je taj neko radio. Umjesto da ponude nešto drugačije, nešto što nijesam pjevao, jer to je svakom pjevaču zanimljivije i veći je izazov. Interesantno je i da mi šalju uglavnom balade, a ja više volim brze pjesme. 

Da li su za Zdravka Čolića snimanje albuma i pjesme skuplje ili Vam autori i vlasnici studija, zbog toga što ste veliko ime, daju popust? 

- Za mene je sve skuplje jer odmah idu logikom da je budžet veći. Ne krivim ih zbog toga. I ja bih, da sam na njihovom mjestu, mislio da kad radim za nekoga ko je bogatiji i bolje mu ide, da moram imati i veći honorar. To je valjda prirodno. 

Kako Vam se svidjela obrada Vašeg hita "Jedina" u izvođenju "Teške industrije", a kako verzija numere "Glavo luda" koju je obradio "Osmi putnik"? 

- Nijedna obrada ne može biti kao original, jer on daje svježinu koju ljudi zapamte. Nekad se desi da bude bolja obrada, ali obično je ona u drugom planu. Drago mi je što ljudi pjevaju moje pjesme i volio bih da ih što više obrađuju, jer to je velika čast. Svako ima svoje viđenje pjesme, tako da mi se sve te obrade sviđaju. 

Šta mislite o pjesmi Flamingosa “Hoću da budem kao Zdravko Čolić”?  

- To je parodija. Oni su bili negdje u južnoj Italiji i čuli pjesmu o nekom Italijanu koja je urađena na isti fazon. Onda su kontali koga bi mogli opjevati, da li glumca, pjevača i palo im je na pamet da to budem ja. Meni je ta pjesma veoma simpatična, pogotovo kad njih dvojicu vidiš kakvi su, više glumci nego muzičari, ali vole muziku i to dobro rade. Imaju taj smjehuljavi stil, zanimljiv ljudima. 

Deterdžent pokriva troškove

Posljednji Vaš album prodavao se uz deteržent za veš, što su mnoge Vaš kolege negativno komentarisale. Pogađaju li Vas takvi komentari? 

- Mene su znali da kritikuju, da bi kasnije i oni sami album prodavali uz kartice, kafu, deterdžent i razne proizvode. To je jedan od načina na koji smo primorani. Diskografija je u velikoj krizi, više ne postoji prodaja ploča, sve se baca na net. Album izađe u radnje s nekom cijenom, ali to je samo za muzičke sladokusce. Ljudi rijetko kupuju CD-ove, a troškovi za proizvodnju su i dalje veliki. Svačija želja je da što više albuma dođe do publike kako bi lakše naučila pjesme, a na koncertima to najbolje vidiš. Recimo, u Sloveniji sam prodao milion ploča “Ako priđeš bliže”, ali su na koncertima slabije znali pjesme, nego kad je u pitanju posljednji album koji smo i tamo prodavali uz deterdžent. Na taj način možeš da izvučeš troškove, a široki krug ljudi dobije CD. Čak ti pjesme nauče i oni koji te ne vole jer stave nekad CD u player. U današnje vrijeme jedino takvim akcijama čovjek može da otplati ono što je uložio u album. 

Biznis i muzika ne idu

U periodu zasićenja od muzike bavili ste se biznisom. Je li Vam žao što se i u tom segmentu nijeste ostvarili? 

- Završio sam fakultet, mogu da radim u bazi marketinga, turizma i angažovanog biznisa. To sam jednom probao i nekako vrlo je teško ući u dva svijeta istovremeno. Čovjek mora da se potpuno promijeni kako bi iz “jednog odijela ušao u drugo”. Taj svijet nije isti, kao iz domena kulture i umjetnosti, a istovremeno raditi i muziku i biznis je nemoguće. Početkom 90-ih sam odustao od te priče i ostao sam u muzici. Mada, da nijesam u muzici, vjerovatno bih morao nešto da radim. Leže mi uslužne djelatnosti jer sam dobar u verbalnoj komunikaciji. 

Žene letjele preko balkona i padale u nesvijest

Koja je najluđa stvar koju su Vam priredile obožavateljke? 

- Uh, bilo je tu svašta. Počev od toga kad nas je jedan od mojih najvećih fanova sačekao negdje kod Osijeka na magistrali po najvećoj kiši, preko upadanja u sobu, golih žena, do obožavateljki koje su padale u nesvijest kad ih poljubim. Međutim, ono što mi je bilo najšokantnije desilo se 70-ih u Makarskoj. Svirao sam sa Kemalom Montenom i Majom Odžaklijevskom na terasi hotela Dalmacija. Taman sam došao s plaže, ušao u sobu koja je bila na sedmom spratu da se istuširam i odmorim pred nastup. Ležim u krevetu i vidim kako djevojčica kuca na vrata od terase i ulazi u sobu. Kad sam je vidio samo što se nijesam onesvijestio. Ona je saznala gdje sam ja, uzela sobu do moje i bacila se s balkona na balkon. Terase u tom hotelu udaljene su oko metar-metar i po jedna od druge, a ako padneš sa sedmog sprata od tebe ostane palačinka. Ona je uspjela to da preskoči. Kad sam došao k sebi, polako sam počeo da razgovaram s njom, kontam je li luda, poslije vidim da nije. Odveo sam je do recepcije, upoznao se s njom. Zatim sam je jedno vrijeme stalno zamišljao kako leti kroz vazduh s jednog balkona na drugi i razmišlja hoće li se uhvatiti za gelender.

Source: Vijesti.me

24sata.rs: Čola peva u Budvi

Crnogorsko primorje i za doček Nove 2013. godine biće stecište najveći estradnih zvezda iz regiona, što bi, kako smatraju u Turističkoj organizaciji te države, trebalo da bude garant dobrog provoda.

U metropoli crnogorskog turizma - Budvi u novogodišnjoj noći nastupaće najpopularniji pevač na prostoru nekadašnju Jugoslavije Zdravko Čolić, dok je za 1. januar najavljen koncert Parnog valjka. Direktorka Turističke organizacije Budva Jelena Radjenović kazala je da bogat novogodišnji program garantuje dobar provod u tom gradu. Kvalitetan program, intenzivna kampanja i imidž Budve kao grada odličnog provoda, očekujemo rezultiraće velikom posetom. U organizaciji novogodišnjeg dočeka uloženo je oko 200.000 evra , navela je ona.

 

Veselo će biti u u obližnjim Bečićima, gde će gosti u najpoznatijem crnogorskom hotelu Splendid najludju noć moći da dočekaju uz pesme Hari Mata Harija i Jelene Rozge. U petrovačkom hotelu Palas glavne muzičke zvezde biće Halid Bešljih i Neda Ukraden, a pored njih za dobar provod pobrinuće se i grupa Novi fosili. U najpoznatijoj crnogorskoj diskoteci Maksimus u Kotoru u novogodišnjoj noći nastupaće Dženan Lončarević, a za 1. januar najavljen je nastup Severine. U tom primorskom gradu novogodišnji program biće organizovan i na Trgu od oružja i Trgu Svetog Tripuna. I hoteli na severu Crne Gore organizovaće doček Nove godine. Za vruću atmosferu na Žabljaku biće zaduženi Jadranka Bajraktarević, Bane Mojsilović, Milica Todorović i Milan Dinčić. Veselo će biti i u Kolašinu, gde će u hotelu Bjanka nastupati Miroslav Ilić i Danijel Alibabić. 

Crnogorski hotelijeri saopštili su da će cene dočeka i smeštaja biti na nivou prošlogodišnjih. Četiri dana boravka u Splendidu, uz gala večeru 31. decembra, košta 360 evra po osobi. Ova cena podrazumeva i jedno dodatno noćenje gratis. Cena trodnevnog novogodišnjeg aranžmana, na bazi punog pansiona, u hotelu Palas u Petrovcu iznosi 350 po osobi. Poznati žabljački hotel Planinka nudi tri noćenje i tri svečane večere uz muzički program za cenu od 190 evra po osobi, dok se aranžmani u hotelu Polar star kreću od 300 do 350 evra po osobi. Cena trodnevnog aranžmana, na bazi punog pansiona, u hotelu Bjanka u Kolašinu košta 459 evra po osobi. U Podgorici ni ove godine neće biti dočeka na otvorenom, ali će brojni kafići, hoteli i restorani organizovati bogat provod za novogodišnju noć.

 
Meteorolozi najavljuju sunčano vreme za novogodišnje praznike.  

Source: 24sata.rs

Banjaluka.com: Čola na donatorskoj večeri u Banjaluci

Na donatorskoj večeri, koju je u srijedu naveče organizovao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, dosad je prikupljeno 700.000 KM.

Na večeri u Administrativnom centru Vlade RS u Banjaluci, organizovanoj u okviru akcije “S ljubavlju hrabrim srcima”, za kupovinu inzulinskih pupmi za djecu oboljelu od dijabetesa, prisustvovale su mnoge poznate ličnosti, među kojima su bili pjevač Zdravko Čolić, pjevačica Romana Panić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, srbijanski voditelj Ivan Ivanović, bh. novinar i urednik “Teleringa” Mato Đaković, vladika zahumsko-herecegovački Grigorije, direktorica Elektroprivrede RS Branislava Milekić, režiser Emir Kusturica, pjevačica Aleksandra Radović, grupa Regina, grupa Miligram, biskup Franjo Komarica, svi ministri u Vladi RS i mnogi drugi.

“Djeca koja boluju od ovih oboljenja možda nisu svjesna same bolesti. Porodice nose ogroman teret, ali mi kao društvo moramo da budemo svjesni i da im pomognemo na ovaj način”, rekao je Dodik.

On već treću godinu zaredom organizuje akciju “S ljubavlju hrabrim srcima”, a obećao je da će se potruditi i da tokom cijele godine račun za prikupljanje sredstava za ovu djecu bude otvoren.

Zahvalio se gostima koji su došli na donatorsku večer, kao i humanim ljudima koji su sredstva donirali posredstvom žiroračuna i humanitarnog broja 1432, ali i medijskim kućama koje prate akciju.

Novac za pomoć djeci oboljeloj od dijabetesa moguće je uplatiti na žiroračun Udruženja “Odrasli za djecu Republike Srpske” i pozivom na humanitarni broj 1432.

Source: Banjaluka.com 

Klix: Čola na donatorskoj večeri u Banjoj Luci

Na donatorskoj večeri, koju je u srijedu navečer organizovao predsjednik Republike Srpske, dosad je prikupljeno 700.000 KM.

Na večeri u u Administrativnom centru Vlade RS u Banjoj Luci, organizovanoj u okviru akcije "S ljubavlju hrabrim srcima", za kupovinu inzulinskih pupmi za djecu oboljelu od dijabetesa, prisustvovale su mnoge poznate ličnosti, među kojima su bili pjevač Zdravko Čolić, pjevačica Romana Panić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, srbijanski voditelj Ivan Ivanović, bh. novinar i urednik "Teleringa" Mato Đaković, vladika zahumsko-herecegovački Grigorije, direktorica Elektroprivrede RS Branislava Milekić, režiser Emir Kusturica, pjevačica Aleksandra Radović, grupa Regina, grupa Miligram, biskup Franjo Komarica, svi ministri u Vladi RS i mnogi drugi.

"Djeca koja boluju od ovih oboljenja možda nisu svjesna same bolesti. Porodice nose ogroman teret, ali mi kao društvo moramo da budemo svjesni i da im pomognemo na ovaj način", rekao je Dodik.

On već treću godinu zaredom organizuje akciju "S ljubavlju hrabrim srcima", a obećao je da će se potruditi i da tokom cijele godine račun za prikupljanje sredstava za ovu djecu bude otvoren.

Zahvalio se gostima koji su došli na donatorsku večer, kao i humanim ljudima koji su sredstva donirali posredstvom žiroračuna i humanitarnog broja 1432, ali i medijskim kućama koje prate akciju.

Novac za pomoć djeci oboleloj od dijabetesa moguće je uplatiti na žiroračun Udruženja "Odrasli za decu Republike Srpske" i pozivom na humanitarni broj 1432.

 

Source: Klix 

Novosti: Čola peva u Holandiji

Nekrunisani kralj naše zabavne muzike Zdravko Čolić u petak će sa svojim bendom, sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" otputovati u Holandiju. Čola nacionale u subotu uveče nastupa u Bergenu, gradu na obali Severnog mora, stotinak kilometara udaljeno i od Amsterdama.

Prošle godine najbolji pop pevač na Balkanu održao je koncert u holandskom gradu Nijmegenu, gde ga je slušalo nekoliko hiljada ljudi. 

Koncert u Bergenu biće mu poslednji u ovoj kalendarskoj godini, budući da za doček 2013. peva u Budvi. Čolić je jedan od najplaćenijih muzičara na ovim prostorima i za novogodišnji nastup navodno će dobiti sto hiljada evra! To neće biti rekordan praznični honorar, jer će njegov drug Goran Bregović sa Orkestrom za svadbe i sahrane za koncert u Moskvi, kako se priča, dobiti čak 120.000 evra. 

Source: Novosti 

24sata.rs: Crnogorci dočekuju 2013. uz Zdravka Čolića

Opštinska vlast i turistička organizacija u Budvi organizovaće i ove godine na gradskom trgu doček Nove godine, a za tu svrhu izdvojeno je 200.000 evra. Prema medijskim najavama, polovina od ukupno izdvojene svote biće uplaćena Zdravku Čoliću, koji će u noći između 31. decembra i 1. januara zabavljati Budvane i njihove goste. U lokalnoj turističkoj organizaciji očekuju dolazak 15.000 gostiju i tvrde da će prometom biti ne samo nadoknađen uloženi novac, nego da će se i zaraditi. List "Vijesti" navodi da je "praksu" da se za novogodišnji doček u Budvi plaća po 100.000 evra uvela Svetlana Ražnatović koja je u Budvi pevala uoči 2005. godine. Toliko je kasnije uzeo i Dino Merlin. Inače, opština Budva je odavno u budžetskoj krizi, sa pretnjom blokade lokalnog budžeta. 

Source: 24sata.rs

Novosti: Čoli 100.000 evra za doček u Budvi

Fešta košta, ali i donosi prihode! Tako vele u Budvi, koja priprema spektakularan doček Nove godine na Trgu slikara. Mada zvanično nije potvrđeno, gotovo je izvesno da će nastup jedne od najvećih zvezda eks-JU estrade Zdravka Čolića, koštati 100.000 evra.  

U Turističkoj organizaciji Budve, koja je zajedno sa opštinom organizator novogodišnjeg spektakla na otvorenom, kažu da su za doček spremili 200.000 evra. Trećinu novca obezbedili su sponzori, pre svih ugostitelji, koji će od toga imati i koristi. Očekuje se da će u Budvi Novu godinu dočekati oko 20.000 gostiju. Reč je, uglavnom, o posetiocima s prostora bivše Jugoslavije, gastarbajterima i domaćim gostima. 

Pored Zdravka Čolića na Trgu slikara će nastupiti dama crnogorske muzike Andrijana Božović i grupe “Parni valjak” i “Perper”. Koliko će iznositi njihovi honorari, nije saopšteno. Ranijih godina u Budvi su gostovala zvučna muzička imena iz regiona, a šestocifreni honorar, poput Čole, imali su Ceca Ražnatović, Dino Merlin, Lepa Brena, Džiboni... 

Source: Novosti 

Tračara: Dodeljene nagrade ‘Hello! ličnost godine'

Drugu godinu za redom, magazin o poznatima Hello! organizovao je u četvrtak, 29. novembra dodelu nagrada za ličnost godine, po izboru čitaoca ovog magazina, kao i posetioca portala Hellomagazin.rs.

Dodeljene su 22 nagrade najpopularnijim ličnostima koje su obeležile godinu na izmaku. Pevači Zdravko Čolić, Svetlana Ražnatović, Severina Vučković, glumci Danica Maksimović, Radoš Bajić, Momčilo Otašević, Miloš Biković, Milorad Kapor, Frano Lasić, voditelji Maja Nikolić, Srđan Predojević, Tamara Grujović, Snežana Dakić Mikić, balerina Aja Jung, direktor Al Jazeera Balkan Goran Milić, direktor Beogradske nedelje mode Nenad Radujević, Ana Divac, predsednica fondacije Ana i Vlade Divac, sportisti Ivana Maksimović, Nikola Rađen, Andrija Prlainović, operska diva Jadranka Jovanović, vlasnik ružičaste imperije Željko Mitrović dobitnici su prestižne statuete za Hello! ličnost godine koju je dizajnirao slavni Karim Rašid.

Program su vodili fantastični Nina Radulović Lečić i Branislav Lečić, a pristunima su se pored dobitnika obratili njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, urednik Hello! Saša Tošić. Pročitana je poruka Havijera Hunka predsednika kompanije Hola! iz Madrida po čijoj se licenci i izdaje srpski Hello!.

U muzičkom programu nastupio je hor Braća Baruh i The Frajle koje su izvele dve numere. Svečanosti na Belom dvoru prisustvovao je veliki broj uglednih zvanica iz javnog života Srbije i regiona: Vlade Divac, Verica Rakočević, Goca Tržan, Nikolina Pišek sa dečkom Vidojem Ristovićem, Dragana i Nebojša Grnčarski, Biljana Obradović, Suzana Mančić, Marija Savić Simić, Suzana Perić, Tatjana Vojtehovski, Saša Vidić, Ana Kokić Vladimir Stanojević sa devojkom, Slađana Ivanišević, Jelena Mrkić, Vesna de Vinča sa aktuelnom mis Srbije Aleksandrom Doknić, advokat Goran Draganić, Acko Đorđević i Goga Grubješić, Jelena Ivanišević i Branislav Tomašević i mnogi drugi.

Source: Tračara

Blic: Kemal Monteno u Sarajevu pevao sa Čolom

Kemal Monteno je u sarejevskoj Zetri priredio nesvakidašnji koncert na kom su gostovali njegovi dobri prijatelji, među kojima su najveća imena eks Ju estrade od Gorana Bregovića, preko Zdravka Čolića, Olivera Dragojevića, Dina Merlina, Severine, Dražena Žerića Žere, Radeta Šerbedžije i Hanke Paldum. Severina je sa Montenom na početku otpevala pesmu “Pamtim samo srećne dane", a kasnije joj se pridužio Bregović sa kojim je izvela pesmu “Tridesete”. Ogroman aplauz pobrao je Oliver Dragojević sa kojim je otpevao numeru “Nije htela”.Među Montenovim gostima bio je i Rade Šerbedžija koji je u prilično veselom izdanju izašao pred publiku noseći čašu vina u ruci. S Montenom su kao gosti nastupili i Dino Merlin, Dražen Žerić Žera i Hanka Paldum. 

Na kraju je vrlo emotivan bio i Kemin nastup sa Zdravkom Čolićem, koji je izazvao ovacije publike. Videolinkom iz Banje Luke obratila se Jadranka Stojaković, koje zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogla prisustvovati spektaklu u Sarajevu. Monteno je pevao velike hitove „ Šta je život”, „Lidija”, Jedne noći u decembru”, „Napiši jednu ljubavnu”, „Daleko, daleko”, „Ovako ne mogu dalje”... 

Source: Blic 

Novosti: Čola peva u Budvi za Novu godinu

Budva će i ovoga puta na prelazu iz 2012. u novu godinu,biti muzičko-zabavni centar južnog Jadrana. Na poznatom Trgu slikara, između stare Budve i hotela „Avala“ i „Mogren“ biće organizovan spektakl. Novu godinu će, kako ističu u Turističkoj organizaciji Budve, na otvorenom dočekati i na desetine hiljada gostiju i meštana. Za dobru atmosferu ovoga puta će se pobrinuti muzička legenda Zdravko Čolić, velika dama crnogorske muzike Andrijana Božović i grupe „Parni valjak“ i „Perper“. Doček će biti organizovan i u nekoliko hotela na Budvanskoj rivijeri. Najinteresantnije će biti u „Splendidu“ i petrovačkom „Palasu“, gde po tradiciji gostuju zvezde eks-JU estrade.

Source: Novosti 

Yugopapir: Pop ikone: Zdravko Čolić, Intervju (1981) - Prepušten sam sebi!

Maratonski intervju za magazin Intervju. Zdravko se osvrće na uspeh poslednjeg LP-ja “Malo pojačaj radio”, otkriva da li su tačne glasine o tome da je postao multimilioner, kako se oseća kao erotski simbol - i zašto smatra da nije lokalni, već pre svega jugoslovenski pevač.

 

Zdravko Čolić: Našao sam neki drugi put

 

Žene su moja najvažnija publika

piše: Petar Luković

 

Telegrafski kratko, izveštaj bi glasio: Zdravko Čolić je živ, zdrav i vrlo ponosan na svoj novi album. "Malo pojačaj radio" — naslov najnovije LP ploče — nije nikakav "kambek", jer Zdravko nikud nije ni odlazio. Samo se malo odmarao, pripremao novi atak na publiku i u međuvremenu za nijansu postao ozbiljniji i energičniji. 

Što se ploče tiče, tu dileme nema: " Malo pojačaj radio" jedan je od najboljih aibuma 1981, bez obzira na lažne disciplinarne "pop" i "rok" podele od kojih pate domaći čistunci. Sa saradnicima, kao što su Goran Bregović i Kornelije Kovač, uz izuzetne tehničke uslove obezbeđene u londonskom "Britanija Rou" studiju — Čolić je još jednom dokazao da na ovdašnjim muzičkim meridijanima nema ozbiljniju konkurenciju i da je jedini pevač koji prati svetske aktuelnosti, uklapajući modne novosti u tipično naš okvir.

Razapet između putovanja po Londonu, Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, Čolić se nekoliko dana u ilegalnosti odmarao u beogradskom "Interkontinentalu" — što je bio trenutak za jedan maratonski razgovor...

Gotovo deset godina prošlo je od trenutka kada ste počeli profesionalno da pevate. Kad razmišljate o tom periodu, primećujete li da ste se promenili — kao ličnost i kao pevač.

— Mislim da je moje predavanje poslu, u odnosu na neke amaterske početke, mnogo profesionalnije. To je osnovna promena. Sada je moja odgovornost mnogo veća jer se mnogo toga promenilo u životu i na poslu. Zahtevi publike takođe su mnogo veći i ja pokušavam da udovoijim tim zahtevima, ali da ostanem stilski dosledan sebi, da tu publiku zadržim, eventualno malo proširim... To su stvari o kojima razmišljam kad pravim ploču, kad se pojavim na koncertu. Lično, nisam se mnogo promenio, u muziku sam ušao iz ljubavi i želim sa muzikom da završim u ljubavi. Znači, da jedan profesionalni angažman gasim kad osetim da mi je vreme, ali da ljubav prema muzici ostane. Nikakav posebni komercijalni nagon nije prevladao samo zato što sam danas Zdravko Čolić. U suštini, sve je mač sa dve oštrice: jedna strana je samo moja, strogo privatna, dok su na drugoj estrada, koncerti...

Predstava o zgodnom i simpatičnom momku (završio fakultet, mame ga uzimaju kao primer za ugled) prati vas več godinama. Koliko ste sami sudelovali u stvaranju ovakve slike?

— Ljudi su sami izgradili sliku na osnovu mog načina života: te familija, te fakultet, te posao, te popularnost; to su elementi koje je narod uzeo i od njih napravio sliku po svom ukusu. Javnost je stvorila sud o meni! Nisam bio taj koji je potencirao pamet ili lepotu, ili... Mada, priznajem, ta je slika vrlo blizu mene. 

Hoćete da kažete da ovog puta javnost nije pogrešila?   

— Mislim da nije, ali je to slika od pre pet, šest godina. Ipak sam danas zreliji, odgovorniji, nema više one lepršavosti i sistema "lako ćemo". Život je sada okrutan i borba je shodno tome — okrutnija. Ni odnos prema ljudima više nije isti...

Postali ste cinični?

— Strašno sam veliki borac za svoja prava. Mene ko jednom nagazi, to pamtim celog života. Pamtim i vraćam. Jednostavno, borim se za sebe. A, da l' sam ciničniji postao — ne znam. Bolje reći, postao sam oprezniji, jer ne možeš isto da razmišljaš kad ti je 23 godine i onda kad ti je 30, jel tako? Ljudi su tome najviše krivi: pokušavaju da ti podmetnu nogu, a u isti mah se kunu da to čine dobronamerno! Često i ne vidim šta mi spremaju, jer nisam takav, ne razmišljam na taj način. Ali uvek osećam kad nešto počinje da se kuva, kad je klima drukčija... 

Prepušten sam sebi 

Otkad ste se vratili iz vojske, misli se da je s vama gotovo. U štampi piše da Čolič više nema šta da traži, da je njegov uspeh prošlost i slično.

— Jednostavno, odgovorim im novom pločom! Ne mogu se prepucavati ili diskutovati: sad im odgovaram novom pločom, to ću učiniti i idući put... Ali ako ova ploča prođe kao što bi trebalo, u tiražu koji smo planirali, mislim da se više niko neće usuditi da kaže nešto protiv. Takvi napisi me, inače, ne vređaju, ne uzbuđuju, jer zaista verujem u ono što radim. Ono što sam u životu napravio, napravio sam pošteno, sa željom, sa strašću i svoju obavezu sam izvršio. A ljudima ne prija kad je neko na vrhu malo duže.

Da li to znači da te je nešto, ipak, razočaralo u ovom poslu?

— Samo jedno: razočarao sam se kad sam video da je čovek u ovom poslu prepušten sam sebi! Sve mora sam: da trči, juri, da traži... jer, sem nekolicine bliskih saradnika, nema mnogo ljudi koji su spremni da te podrže, da ti pomognu. Mi smo stalno jedna sredina izmedu Istoka i Zapada. Na istoku, ljudi koji su društveno priznati imaju raznorazne beneficije. Na Zapadu, pak, ako čovek postane nešto, o njemu se brine čitav aparat, firma koja ulaže u njega i tretira ga ne samo kroz jednu ploču — već kroz celu karijeru. Svedoci smo hiljada slučajeva da ljudi tamo rade decenijama...

Ima li nade da šoubiznis kod nas dobije prave profesionalne okvire?

— Nema šanse. Zato što su u šoubiznisu potrebna ulaganja, zato što je sve povezano s menadžerima ili institucijama koje brinu o pevačima i grupama. Ne mogu ja da pozovem "Beogradsku estradu" ili neku drugu šouagenciju i da od njih tražim da ulože novac u mene, u moju ploču! Sve te agencije žive parazitski od tvog rada i uspeha: samo za provinciju i fiksno otkupljivanje. Niko ne želi da snosi bilo kakav rizik — samo gledaju da uzmu što više. A to nije pravi šou biznis... Nedavno sam u "Jugotonu" imao dug razgovor gde sam im objašnjavao šta sve čovek mora da radi da istera veliki tiraž, od čega bi i disko kuća imala i te kakve koristi. 

 

U firmi ne mogu da razmišljaju na taj način, jer ih razni samoupravni sporazumi sprečavaju da ulažu više nego što je predviđeno članom tim i tim... A sporazumima i takvim dogovorima ne može se ništa uraditi u ovom poslu: jer ako se očekuje više novca, kao što je slučaj s mojim albumom, gde se prihodi mere u milijardama, onda mora i više da se uloži. Za veći uspeh potrebna je i veća reklama! Naravno, tu je i pitanje koliko firma veruje u ono što sam uradio: ako veruje, ako joj je stalo, onda će da učini nešto...   

Ništa ne radim godinu dana  

Nekih iluzija valjda još imate?  

— Šta znam... činjenica je da estrada ima svoj fenomen: da je vezanost za nju iz godine u godinu sve veća. Medutim, dolazim u jedno doba kad mi to više nije tako važno. Uhvatim sebe da u nekim trenucima više razmišljam šta ja radim i koliko dajem toj svojoj publici, nego koliko ću još pevati.  

I, šta zaključujete? 

— U ovom poslu više ništa nije bltno — sem mene! Bitno je da sam ja zadovoljan! A kad sam ja zadovoljan, osećam da bi i publika mogla da bude srećna jer sebe smatram njenim delom. 

Na početku karijere niste tako razmišljali... 

— Jesam, delimično, ali to nije ono pravo. Prisutna je bila velika želja za uspehom, za dokazivanjem, što danas nije slučaj. Sve je to danas u drugom planu. Recimo, uzmimo moju najnoviju ploču "Malo pojačaj radio". Ništa ne radim godinu dana. Onda se, ja i moji saradnici, posvetimo ploči pet-šest meseci. Da nije zadovoljstvo u pitanju, normalno je da smo mogli ploču da napravimo za dve nedelje i da očekujemo manji ili veći uspeh. Ovako smo se družlli, radili kao da je u pitanju neko naše dete koje vaspitavaš, oblikuješ... Toga u početku nije bilo. Nekad je sve bilo namenjeno javnosti: daju ti pesmu, a ti pevaš, pa imaš sreće, da prođeš. Nije se mnogo razmišljalo. Odeš na festival, pa šta bog da... 

Mislite da ste imali sreće? 

— Jesam. Neke prilike u zabavnoj muzici tako su se namestile da sam našao mesta za sebe. Imao sam sreće s tim nagradama po festivalima gde sam se pojavio kao novo, sveže lice. Imao sam i šansu da pošto sam bio mlad, probam nešto drugačije, nešto što drugi nisu radili... 

Svesno ste išli na drukčiji pristup? 

— Potpuno svesno. Videlo se da se nema kud u istom šablonu koji je harao i vladao, i da se lepa, jednostavna pesma može prezentirati na drukćiji način. Težio sam da zajedno sa svojim saradnicima kroz te pesme nametnem jednu masovnost, široku popularnost, ali da te numere uvek imaju nit modernog u sebi. Do tada to nije bio slučaj. Išlo se linijom manjeg otpora, zadovoljavala se norma koja se unapred tačno znala. E, sad, zavisilo je od nekih sitnica, od nečijeg glasa lli šlagerskije melodije ko će da napravi veći uspeh. Odatlo sam želeo da pobegnem. Pogotovo što sam pre toga bio pevač u "Ambasadorima" čiji repertoar — soul, ritam i bluz — nije mogao da se podvrgne kriterijumima zabavne muzike. Posle sam otišao u "Korni grupu", gde sam uz Batu Kovača drukčije vaspitavan... a onda i sam sam bio veoma aktivan. Uvek sam bio deo benda, predlagao, savetovao, odiučivao, imao ideju o ovome ili onome. Sam sam kreirao svoj put... 

Čini mi se da ste se u stvaranju svog stiia istovremeno distancirali i od ordinarne zabavne muzike i od tipičnog roka. Našao si neku sredinu. Neki treći put. 

— Tačno! To je jedini dobar pop, muzika na koju ni izraziti roker ne može da gleda sa nipodaštavanjem, jer je ona uvek moderna, aktuelna... a, s druge strane, ogradili smo se od stare banalne pesme, od "ljige", od nekih ustaljenih formi koje su do tada vladale. Čini mi se da je to bio put kompromisa, koji je postao moj stil. Naravno, ne treba zaboraviti ni one koji su tu najvažniji: moji saradnici, ljudi sa kojima sam imao dosta sreće. Pre svega Bata Kovač i Goran Bregović.

Da li ste ikada razmlšljali da ćete postati zvezda ovakvog kalibra? 

— Ma, ne, nikada. Kao klinja uvek sam radio u nekakvim sekcijama, glumlo, pevao, igrao, pa sam oslobođen treme. Javni nastupi nisu mi bili strani. Ali, nisam razmišljao da ću se baviti ovim poslom, da ću to toliko terati, da će ljudi toliko znati o meni. Zaista, nikad nisam razmišljao da će se oko mene dizati tolika prašina... 

A kad se već digla — da li vas je iznenadila? 

— Apsolutno! Međutim, kod mene se sve nenadano provuklo, pa gotovo da nisam ni osetio kako se vuče iz godine u godinu. Moji lični prijatelji ostali su isti jer se u suštini ništa nije izmenilo. Oni koji su mi bili poznanici ili povremeni drugovi, oni su možda pomislili da sam se promenio. U početku su se odnosili s malim poštovanjem, očekujući da pred sobom vide zvezdu, ali su brzo videli da je Čola onaj stari. Naravno, moje obaveze i način života postali su drukčiji... 

Način života u kom smislu? 

— Zbog čestih putovanja postao je dinamičniji, aktivniji. Mnogo brži nego da sam vezan za neko statično mesto. Danas sam ovde, sutra tamo: što znači da sam više po hotelima nego kod kuće — naravno, sem kad ne radlm. Navikao sam da živim ovako, mada ponekad poželim svoj mir, pravi kutak, ali za to uvek imam vremena jer ne radim previše intenzivno. Kad uzmeš prošlu godinu, bio sam dosta u Sarajevu, odmarao sam se dugo, bio na moru, u inostranstvu, putovao... Privatno, lično, najnormalnije sam živeo. 

Privatni život ima prvenstvo nad karijerom? 

— Naravno! Upravo moj način rada to dokazuje. Kad radim, onda zaista radim: te ploča, te koncerti, te promocije... Kad se odmaram, onda se odmaram. Ovo je za mene idealan model rada jer se ovako muzike neću zasititi bar još četiri-pet godina. Ukoliko bih stalno mislio na posao, na tezgu — sutra idem da radim cele godine, kao što govore mnoge moje kolege — mislim da ne bih imao ni snage. Ne bi tada bilo ni ljubavi, publika me ne bi interesovala, privatni život mogao bih tada da otpišem. Ovako, imam vremena za sve, samo da još malo učvrstim neke granice: kad se radi, kad se ne radi, kad je mogućno napraviti koncert, kad nije. Da tačno znam kad sebi mogu da posvetim pažnju. Recimo, sad u januaru hoću da idem negde na odmor mesec dana... Neko će reći "njemu je lako, on to može". A nije tako! To mogu svi. Nije to ono: zaradio je dovoljno i ne mora da radi! Nije stvar u zaradi jer ja baš ovakvim načinom rada imam veće troškove nego mnogi koji kontinuirano rade. Stvar je u tome da ovako volim. 

Tako to radi Vajta  

Kad već spomenuste novac, misli se da zarađujete i kapom i šakom... 

— To nije samo predstava o meni, već o svim ljudima koji su na vrhu u određenim oblastima, na filmu, u sportu... A nikad onaj koji je na vrhu nema para! Znači — sad ni ja nemam para! Imam da živim, ali da mi je ostala neka lova po strani — e, to nije! Sad su mi zahtevl veći, putovanja su češća, izlasci su skuplji, gde god da se okreneš pare odlaze. Ima jedno rešenje da zaradiš mnogo, odlučiš: "Sad ću smanjiti sve troškove, uzeću mali bend i krenuću na turneju". Samo guraj koncerte! Onda se finansijsko stanje može popraviti. Tako to radi Vajta. Dečko je lepo smislio: uzeo je dobar mali bend i radi samo turneje. Vajta je iskoristio priliku što je imao nekoliko velikih festivalskih uspeha i krenuo po mestima gde je još prošle godine odlično prlmljen. Na takvom se poslu može zaraditi... Ja ne mogu da radim kao Vajta jer toliko koncerata godišnje ne mogu da napravim. Možda ću iduće godine obići nekoliko mesta, ali to je daleko od jednog Vajte, recimo, činjenica je da se može zaraditi samo ako se kompletno smanje troškovi, ako se masovno kreće na koncerte. Ovako kako ja radim, kao 1980-te, kada sam održao 35 koncerata i obišao mesta u kojima su mi prihodi gotovo bili izjednačeni sa rashodima, nemogućno je ostvariti neku veliku zaradu... 

Ipak, veliki tiraž ploče najvažniji je izvor prihoda...

— Jeste, to je sigurno. Ploča može da bude najvažnija, mada je procenat koji dobijam veoma mali. S druge strane, nalazimo se u vrzinom kolu: ako hoćemo da napravimo veliki tiraž, moramo da održimo mnogo koncerata, da se pojavimo u raznim TV emlsljama, da reklamlramo ploču i turneju. A sve to košta... 

Dakle, mogu da objavim vest da Zdravko Čolić nije multimilioner...

— Ma kakav multimilioner! Ne možeš uopšte da govoriš o nekakvom velikom novcu, pogotovo što je kod nas poreska stopa progresivna i čoveku ne može da ostane puno po strani. Mogu sebi da obezbedim ugodan život, ali da se obezbedim parama — to je nemoguće i nema razloga da srljam i jurim u trku za lovom. Zato ja i mogu da napravim godinu dana pauze, pa da radim normalno i da živim normalno, da razmišljam o poslu i da trajem malo duže nego što ljudi očekuju. Mislim da je to želja svih nas u ovom poslu: živeti duže od ostalih! Uz pomoć publike, naravno...  

Za vašu publiku je vezana zanimljiva teorija koja kaže da su vas na vrh doveli baš ženski glasovi: devojčice, devojke, žene... sve su one izabrale baš tebe. 

— Možda je tako, ne znam. Jedino što znam je da su žene moja najvažnlja publika. Činjenica je da su žene, po svojoj prirodi, mnogo zainteresovanije za muziku nego muškarci. Priznajem da su žene, svih doba i generacija, važan faktor mog uspeha. Ali je na mojoj prošloj ploči "Zbog tebe" napravljen mali zaokret, muzika je postala tvrđa, energičnija. Posle ove nove ploće, mislim da će i muškaraca biti više jer je zvuk moderniji, savremeniji, sa čvrstim bitom. U stvari, niko od nas pevača ili grupa nema tačnu evidenciju koliko ploča kupuju žene a kollko muškarci: tek na koncertima vidim da su one u većini... 

I dalje govorim o ženama: ne možete da poreknete činjenicu da ste postali neka vrsta erotskog slmbola, pa makar to bilo i nesvesno. Osećate li to na sceni, u direktnom kontaktu s publikom? 

— Osećam, kako da ne. Postoji neki fluid koji nas povezuje, publiku i mene, jer vidiš da ženske reaguju pozitivno, razdragano... Volim tu veselost, prija mi zbog toga što strašno volim žene i što su one deo mog života. Pre svega, ponoviću, one su moja najvažnija publika i ja sam dužan da sve pesme tako plasiram da svaku od žena uverim da pevam baš njoj — samo za nju. Međutim, to ushićenje nije nametnuti, prikriveni seks, već odnos kroz koji one u meni nalaze nešto što nije vezano samo za muzlku. Verovatno se publika poistovećuje tako da neko voli tvoje ponašanje, neko tvoj izgled, neko ovo... To ti je kod mene od prvih dana pevanja, od prvih koncerata: ista zainteresovanost za koncert, za atmosferu...

  Za atmosferu posle koncerta... 

— Eventualno... Ako se radi o simpatiji ili o nečem što je zaista prirodno, toga ima. Ne znam samo kako ćeš ti to precizirati! (Nikako! — Prim. aut.) Dešavalo se da upoznam osobu posle koncerta, rodi se kad i po koja veza... A što me pitaš za "grupi gerle" — za njlh ne znam. Znam samo za određene individue, više žena koje prate muziku, turneje, koncerte i to vole. E sad, da li je to "grupi", ja ti ne bih znao reći. "Grupi' mi je nešto organizovano, razumeš? Kod nas njih nema, bar ih ja nisam sreo... 

Postoji li osećaj nadmoći da možete da nađete devojku posle koncerta samo zato što si Zdravko Čolić? 

— Naše žene nisu takve, sem ako im se lično ne dopadaš. Doduše, ne volim one koje ml prilaze samo zato što sam ja pevač. Potreban je neki izazov, i normalno, ako se vidi da se oboje interesujete jedno za drugo. Meni je važno da mi se žena obraća kao čoveku, kao muškarcu: kao pevač brzo mogu da je razočaram... 

Regionalno zatvaranje 

Još se niste oženili? 

— Nisam i mislim da mi još nije vreme, jer sam nezreo, jer je brak po meni veiika obaveza. U braku čovek treba da bude sa ženom, da s njom provodi vreme, da ta veza ima smisla... Bojim se da ovakvim načinom života još neko vreme mogu da guram, ali bi u ovom trenutku brak bio ludost za mene... 

Što znači da ćete ipak stati na "ludi kamen"? 

— Pa, dobro, fala bogu da hoću, ali ne treba tragično predviđati da ću ako se oženim prestati da pevam ili da više neću imati onu žensku publiku koja me je podržavala sve ove godine, kao što to neki laici misle! Pevaću i tada najnormalnije, voleću žene kao žene — to zaista nema veze s karijerom... 

Kakav uslov treba da ispunjavaju kandidatkinje za ovo upražnjeno mesto? 

— Da budu žene... i ništa više! 

Govorkanja o nekim tajnim vezama nisu ni vas mimoišla? 

— U svakom javnom poslu čovek mora da trpi neki pritisak, da se suoči s pričama, tračevima, govorkanjima. Pitanje je samo šta će da te zadesi, šta će ljudi da ti priiepe, da izmisle. Budući da menl ništa nisu mogli da prišiju, nešto skandalozno, nešto strašno, izmislili su da sam homoseksualac! Kad čovek živi normalno, kad radi normalno, to nekima nije dosta! Vole ljudi skandale, priče kojima bi dodavali ukrasne detalje... A sve je počelo nekom pričom o silovanju, dok sam ja još bio na turneji po Sovjetskom Savezu. Kasnije se to proširilo, postojala je verzija da sam lečen u bolnici, a u svakom gradu su tvrdili da se to baš tamo desilo! Mene to ne iritira jer nisam tip koji se ljuti ili obraća pažnju na gluposti: krivo mi je zbog moje stare, zbog mojih prijatelja koji se sekiraju više nego ja. Kad si u ovakvom položaju, u očima javnosti, nemoguće je pobeći od nekih žigova, etiketa. Još sam pošteđen u odnosu na druge ljude... 

Možda zbog toga što živite u Sarajevu, koje je ipak drukčije od Beograda ili Zagreba? 

— Beograd je veliki grad, mesto koje pruža velike mogućnosti za uspehe, za proboj. Kod nas u Sarajevu ima više prijateljstva, više zezanja, više prave atmosfere, više vezivanja za ljude... a u Beogradu se na život gleda potrošački. Novac je ovde mnogo više ušao u ljude. Možda i zbog toga, ali u Beogradu ne bih živeo. Sarajevo volim, za njega sam vezan i ono je deo mene...  

Osećate li ponekad regionalno zatvaranje pojedinih centara ka svom području i svojim izvođačima. Ima li toga, recimo, na televiziji? 

— Do sada, srećom, nisam imao takvih neprijatnosti. Ali, moguće je da se desi da pojedine disko kuće u svojim regionalnim TV centrima imaju prevlast za svoje izvođače, što je veoma ružno i što bi mene lično pogodilo. Pogodilo bi me jer sam ja jugoslovenski pevač, ja nisam nikakva lokalna zvezda... Takav stav neke od republičklh teievizija stvarno bi me rastužio. Trenutno jesam pevač "Jugotona", ali, ko zna, možda već sutra mogu da budem pevač PGP-a ili neke druge firme. Zato mislim da je svako zatvaranje strašno opasno: ne zbog mene samog, već zbog svih nas...

Source: Yugopapir

Avaz: Monteno i Čola pjevali "Kad ja pođoh na Bembašu"

Kemal Monteno u prepunom beogradskom Sava centru preksinoć je održao prvi u nizu velikih koncerata u regionu "Vratio sam se, živote". Nastup je bio ispunjen emocijama, a publika je plakala, radovala se i pjevala s legendarnim bh. kantautorom.

Monteno je dio koncerta posvetio, kako je sam rekao, najvećoj legendi svih vremena na našim prostorima Davorinu Popoviću. U sjećanje na svog velikog prijatelja izveo je "Bacila je sve niz rijeku" i "Žute dunje".

Gosti na koncertu su bili Zdravko Čolić, Haris Džinović i Dušan Svilar. Popularni Čola izveo je hitove "Sinoć nisi bila tu" i "Gori vatra", a potom je zajedno s Montenom otpjevao "Kad ja pođoh na Bembašu".

- Sve je bilo odlično. Dobro sam se osjećao na sceni. Ovo je, definitivno, noć koju ću dugo pamtiti. Nakon Beograda pjevat ću u Novom Sadu, a potom slijedi veliki koncert u Sarajevu 28. novembra u Zetri. U šeher dolazim već 9. novembra i tada počinjemo s probama za najbitniji koncert u mom životu - kaže Monteno.

Source: Avaz 

Blic: Čola pevao sa Kemalom Montenom

Popularni sarajevski pevač kemal Monteno održao je večeras fantastičan nastup u Sava centru pred više od 3.000 obožavatelja. Podršku su tom prilikom na bini dali Zdravko Čolić, Haris Džinović i Dušan Svilar.

Publika Sava centra oduševljeno pratila Kemin koncert duži od dva sata i sa setom je napustila salu. Bez obzira na to što je početkom ovo godine imao teških zdravstvenih problema, Kemal Monteno je pevao punim plućima kao na početku svoje 40 godina duge karijere.  

Kemo je nastup otvorio pesmom "Vratio sam se živote", a zatim po starom dobrom običaju pesmom "Ko to spaja ova dva sveta" publici objasnio svoje poreklo.

 

Ređali su se hitovi "Bacila je sve niz reku", "Sarajevo ljubavi moja" "Nekako s' proleća" kao i mnogi drugi. 

Najveće iznenađenje usledilo je kada je na binu izašao Zdravko Čolić koji je otpevao "Sinoć nisi bila tu" i "Gori vatra" koje je upravo Kemal i napisao.  

Podršku pevaču na bini pored Čolića dali su mladi pevač Dušan Svilar i Haris Džinović, a u prvom redu viđeni su Kornelije Kovač i Đorđe Marjanović. 

Source: Blic